Region Danas
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zapretila je Pekingu sankcijama tokom sastanka u Briselu, gde su se okupile visoke diplomate EU da razgovaraju o nedavnim obaveštajnim podacima koji sugerišu da Kina pruža vojnu podršku Rusiji usred sukoba u Ukrajini.
Uoči sastanka, visoki zvaničnik EU je ukazao da „izveštaji iz obaveštajnih izvora” ukazuju na „postojanje fabrike unutar Kine koja proizvodi dronove koji se šalju u Rusiju”. Neimenovani izvor opisao je navode kao „ubedljive” i „verodostojne”, ali je priznao da nema jasnih dokaza o direktnoj vojnoj saradnji Kine i Rusije.
Berbok je rekao novinarima nakon sastanka ministara inostranih poslova EU da će blok preduzeti akciju ako se takva saradnja potvrdi.
– Uvodimo dodatne sankcije Iranu i to jasno stavljamo do znanja u vezi sa kineskom pomoći dronovima, jer i to mora i imaće posledice – rekla je Berbok, ne objašnjavajući detalje.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani takođe se osvrnuo na to pitanje, upozoravajući Peking da ne pravi „veliku grešku” i naglašavajući važnost „pošaljanja poruke Kini da spreči eskalaciju”.
Kina je odbacila optužbe kao “neosnovane spekulacije i klevete”, insistirajući da “pažljivo i odgovorno upravlja izvozom vojnih proizvoda”.
– Nikada nismo davali oružje bilo kojoj strani u sukobu i striktno kontrolišemo izvoz vojnih dronova i dronova dvostruke namene u skladu sa zakonima i propisima – rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.
Usred zapadnih optužbi da Rusiju snabdeva robom za oružje, Kina je u julu zabranila izvoz svih civilnih dronova koji bi potencijalno mogli da se koriste u vojne svrhe.
Prošlog meseca SAD su uvele sankcije dvema kineskim kompanijama koje proizvode motore i delove za bespilotne letelice, navodeći da su te kompanije slale svoje proizvode u Rusiju, omogućavajući njenoj vojsci da napadne Ukrajinu dalekometnim dronovima.
U septembru su SAD najavile nove sankcije Iranu kao odgovor na njegove navodne isporuke balističkih projektila i dronova Moskvi. SAD su takođe optužile Severnu Koreju da isporučuje artiljerijske granate i, u skorije vreme, da šalje trupe u pomoć Rusiji.
Ukrajinska vojska skoro u potpunosti zavisi od strane pomoći, dok se vlada oslanja na međunarodno finansiranje da bi agencije bile operativne, a zaposleni plaćeni.
Od februara 2022., prema podacima Pentagona, SAD su Ukrajini izdvojile 182,99 milijardi dolara, od čega je isplaćeno 86,7 milijardi dolara. Evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, doprinele su Ukrajini u istom periodu sa oko 127 milijardi dolara, pokazuju podaci nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju Kil.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook,
Instagram,
Youtube,
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Kolumnista The National Interest Brendon Vajhert upozorava Pentagon da je ruska vojska sposobna da uništii ATACMS koje že lansirati Kijev, kao i da će najveću dobit od toga imati Kina koja će tada dobiti na dlanu najranjivija mesta američkih projektila, prensoi Lenta. ru.
