I ZIDOVI IMAJU UŠI, GROBOVI SE SAMO REĐAJU Kako izgleda život u Putinovoj Rusiji nakon 1.000 dana rata: 2 reči na spomeniku BUDE JEZU

Mesecima su po Starom Arbatu, najpoznatijoj ulici Moskve izloženi plakati kojima se veliča „specijalna operacija“ – „rat“ je još uvek zabranjen pojam. Na čitavom nizu plakata se hvali „nepobedivost“ ruskog oružja: na plakatu s helikopterom piše: „On će te naći. On je zao. On je naša grabljivica“, a ispod slike tenka piše: „Čuješ li ga? Buku neizbežne osvete?“ Tu je i plakat na kojem su ruski vojnici stilizovani kao ikone, čak i s aurom oko glave. Poruka je i više nego jasna: rat je svetinja. Reći ili tek pomisliti nešto drugo je ravno bogohuljenju. Na jednom plakatu je to sasvim jasno i rečeno: „Ako je Bog uz nas, ko je onda protiv nas?“.

Foto: EPA/Yuri Kochetkov / Profimedia

Građani prolaze pored plakata i jedva da ih još iko primećuje. Da je rat, to je svima jasno. A jasno im je i da se lako može završiti iza rešetaka ako se kritikuje – „diskredituje” kako piše u zakonu. Opozicioni aktivista Ilja Jašin je dospeo u logor – gde je bio do razmene ovog leta, samo zato jer je na Jutjubu izjavio kako bi moglo biti i istine u izveštajima o pokolju koji su ruski vojnici počinili u Buči.

– On će te naći. On je zao. On je naša grabljivica – piše na plakatu kojim se veliča rusko oružje.

Foto: EPA/Yuri Kochetkov / Profimedia

I doktorka u zatvoru zbog kritikovanja rata

U zatvor se ne šalju samo aktivisti: Nadežda Bujanova je pedijatar, 68 su joj godina i leči mališane u Moskvi. Nije držala jezik za zubima ni pred jednim dečakom koji je došao na pregled sa svojom mamom, udovicom vojnika poginulog u Ukrajini. Majka je doktorku odmah prijavila policiji, a na suđenju nipošto nije bilo jasno šta je zaista rekla, a šta majka od toga shvatila. Sudu je i to bilo dovoljno: doktorka je osuđena na pet i po godina zatvora.

Bujanova je iz svog staklenog kaveza u sudnici sve to proglasila „apsurdnim”. Ali to nije apsurd, nego stara i dobro poznata svakodnevica i Sovjetskog Saveza i carske Rusije: i zidovi imaju uši, svako može biti denuncijant.

1.000 dana rata u Ukrajini za Rusiju znači i 1.000 dana ratne propagande. A ona je svuda: od pešačke zone Moskve pa sve do naselja Sibira. Na televiziji se ređaju vesti o vojnim uspesima – uvek su samo uspesi, i razgovori sa „stručnjacima“. I svi govore isto: mi nismo ništa krivi, nego su sve to fašisti u Ukrajini i ratni huškači u Evropskoj uniji, a naša pobeda je sigurna.

Foto: EPA/Yuri Kochetkov / Profimedia

Odličje, novac – i ćutnja

Svuda su plakati vojnika na frontu, na školskim priredbama mališani plešu u uniformama, svuda su – čak i na hiljadama automata za karte za javni prevoz u Moskvi – oglasi koji pozivaju na vojnu službu. Ako domoljublje nije dovoljna motivacija, onda je tu i novac: piše da se može zaraditi i do 50 hiljada evra već u prvoj godini vojne službe.

1.000 dana rata za Ruse znači i 1.000 dana patnje. Širom gradova Rusije se ređaju novi grobovi vojnika čija su tela stigla u limenim kovčezima. Ruski izvori u svojim vestima o „pobedama“ i „uspesima“ uopšte ne govore o broju žrtava. Novinari britanskog BBC-a su objavli da je do sada 77 hiljada poginulih. To su proverene informacije, s imenom i prezimenom svakog od njih. Čak i umerene procene zapadnih vojnih stručnjaka i obaveštajnih službi govore da bi lako moglo biti i dvostruko više poginulih, a da se ne govori o teško ranjenima i budućim ratnim invalidima.

Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV / Profimedia

“Oprostite nam”: Rusi na spomenicima ostavljaju poruke Ukrajincima

Zapravo još uvek ruska propagandna mašinerija govori o Ukrajincima kao o „braći“ koju su zaveli fašisti, ali u javnosti jedva da ima ikakvog razumevanja za patnje koje se njima nanose. Je li to strah ili ravnodušnost, teško je reći. Ponekad se, naročito nakon žestokih napada ruske vojske – na spomenicima i natpisima ulica nazvanih po umetnicima rođenima u Ukrajini pojavi cveće i maleni natpis s porukom „oprostite nam“. I na stablima u parkovima se ponekad vide dve trake, jedna žuta i jedna plava kao što su boje Ukrajine. Ko to postavlja, zanima i rusku policiju. Ali nekakvog šireg zgražanja javnosti – nema.

Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV / Profimedia

Koliko Rusa nakon 1.000 dana propagande i pritiska podržava rat i politiku Putina? Naravno da je to gotovo nemoguće tačno reći, čak i kad nezavisni institut Levada u ispitivanju javnog mnjenja postavlja indirektna pitanja zbog kojih se upitani ne moraju bojati zatvora. Ali i taj institut procenjuje da Putin uživa uverljivu podršku građana.

Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV / Profimedia

1.000 dana rata je iz korena promenilo Rusiju. Borba se ne vodi samo protiv Ukrajine, nego i protiv „domaćih izdajnika“ u sopstvenim redovima. Ko je protiv Putinovog „mudrog vođstva“, politike i rata – ili čak ima razumevanja za Ukrajinu, njemu je pametnije da ćuti ili pobegne iz Rusije ako neće u logor. Baš kao u ne tako davno doba carske Rusije.

(DW)