"Попијем понекад таблете" Сергеј Ћетковић отворио душу пред камерама – Певач никад искренији о каријери, родитељству, пријатељима

Многе познате личности с јавне сцене окупиле су се вечерас поводом прославе 30 година од оснивања радија С.

Један од многих који се појавио на вечерашњем црвеном тепиху био је и певач Сергеј Ћетковић. 

Поводом дугогодишње сарадње са радијом С, певач се осврнуо на њихову сарадњу, као и то да ли је било тешко направити каријеру у његово време.

– Има она песма “Заједно смо расли” Кемала Монтена, знамо се већ толико дуго времена, лепо је рећи да имаш такве пријатеље, због тога им управо желим пуно здравља пре свега и исту енергију са којом су започели све ово, тако да само напред – казао је Ћетковић, па се дотакао своје каријере.

– Пре свега негде кад упоредимо ово садашње време, и време када сам ја наступао, неки би рекли да је нама било много теже, није. Нама је било како је било у том тренутку, али ја мислим да је било много чистије и праведније, можда јесте био тежи пут, али је било сигурније ако си желео да правиш неку озбиљнију каријеру – изјавио је Сергеј, па дао своје мишљење о новом музичком правцу који је данас актуелна на сцени:

– То је све нормално, свако време своје бреме носи, тако да и ово време је донело неке добре и лоше музике, као и 90их и пре тога. Углавном све то иде у круг, а оно што је квалитетно и добро, то ће наставити да живи.

Сергеј је на питање о томе да ли се некад изнервира, с обзиром да је у јавности познат као врло смирена особа, одговорио следеће:

 – Па наравно, променио сам баретије, што моји пријатељи кажу. Понекад попијем таблету за смирење. Нисмо ми роботи, нисмо машине, људи смо. Неко има само мало већи праг толеранције, ја се трудим да увек будем сталожен и смирен, зна и мене много тога да избаци из такта, као што је људски безобразлук, немарност, безобзирност, некултура, али ајде да не залазимо сада превише, али све оно што је нама људима својствено – казао је Ћетковић, с обзиром да се нашалио да конзумира таблете за смирењепа овим путем открио да ли је некада током каријере имао потребу да посети психотерапеута:

– Богу хвала па нисам, имао сам среће да пре свега имам пријатеље који су ми на првом месту, то су људи са којима треба поделити добро и лоше, као и родитеље, на крају крајева људе који су увек ту и за нас који смо у вери, знамо шта значи имати духовника који вас саслуша.

Певач се затим нашалио и признао да је он сада постао као његови родитељи и да се врло брине за своју децу, па тако врло често критикује своју децу и упозорава их на неке ствари.