Borelj upozorava: “Rat se vratio na granice Evrope, sudbina Ukrajine odrediće sudbinu EU”

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je danas da će sudbina Ukrajine odrediti sudbinu Evropske unije i upozorio da bi EU, ako bi ruski predsednik Vladimir Putin bio uspešan u Ukrajini, platila veoma visoku cenu, mnogo veću od bilo koje vrste vojne podrške koju danas može da pruži toj zemlji.

U Briselu je danas održan sastanak Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, tokom kojeg se razgovaralo o podršci Ukrajini, a nakon sastanka Borelj je rekao da je “ruska agresija na Ukrajinu najveća pretnja evropskoj bezbednosti i stabilnosti od kraja Drugog svetskog rata”.

On je na konferenciji za novinare u Briselu, održanoj u vreme kada se obeležava 1.000 dana od početka rata u Ukrajini, istakao da je bezbednost “najvažnija vrednost društva” i da je bez nje, teško izgraditi bilo šta drugo.

Foto: Ukrainian Emergency Service / Tanjug/AP

– Nažalost, rat se vratio na granice Evrope i sve više postaje globalni bezbednosni rizik na granicama Evrope, istočnim granicama Evrope i na mnogim drugim mestima širom sveta. Rat protiv Ukrajine direktno utiče na naše vrednosti i principe. Sudbina Ukrajine odrediće sudbinu Evropske unije“, upozorio je Borelj i dodao da se sa time saglasila većina članova Saveta EU za spoljne poslove.

1.000 dana rata u Ukrajini

On je istakao da je danas 1.000 dana od početka rata u Ukrajini, ali i 4.000 dana od “prve invazije na Krim” i naveo da su od 2014. do danas Evropljani prošli kroz tihi proces razoružanja i nisu brzo povratili vojni kapacitet koji su izgubili nakon krize evra.

Borelj je pozvao na vraćanje tih kapaciteta kroz zajedništvo, donošenje hrabrih odluka i obavezom da će EU podržavati Ukrajinu svim mogucim sredstvima.

-I na taj način poslati snažan signal Putinu da Evropa nece biti podeljena i da se neće odreci podrške Ukrajini – rekao je Borelj.

Navodeći da je Ukrajina bila u centru rasprava tokom sastanka Saveta EU za spoljne poslove o odbrani, Borelj je rekao da su sastanku prisustvovali generalni sekretar NATO Mark Rute, a putem video-konferencije učestvovali su ministar odbrane Ukrajine Rustemom Umerovim i savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za strateška pitanja Aleksandrom Kamišinom.

Istovremeno je podsetio da su države članice EU obezbedile Ukrajini oko 45 milijardi vojne podrške, kao i da je Ukrajini isporučeno milion metaka artiljerijske municije.

– Nastavićemo to da radimo jer Rusija i dalje dobija značajne isporuke municije i projektila iz Severne Koreje i Irana. Bez podrške Severne Koreje i Irana, Rusija nece moci da nastavi da vodi ovaj rat – rekao je Borelj, koji tvrdi i da je Kina najveci dobavljač robe dvostruke namene i osetljivih predmeta “koji održavaju rusku vojnu industrijsku bazu”.

Foto: Ap/ Pavlo Petrov, efrem lukatsky / Ringier

Evropljani moraju da urade više

Istakao je i da je EU najveći pružalac kapaciteta za obuku ukrajinskih oružanih snaga i pozvao ministre da razmotre njegov predlog da se uspostavi “koordinaciona ćelija” u Kijevu, koja bi mogla bolje da koordiniše aktivnostima EU sa potrebama ukrajinskih snaga. On je dodao da je o tome razgovarano i sa generalnim sekretarom NATO.

Naveo je i da Evropljani moraju da urade više i da rade brže kako bi povećali svoje odbrambene kapacitete, ne samo da bi podržali Ukrajinu, već i zbog sopstvene bezbednosti. Borelj je danas predsedavao i Upravnim odborom Evropske odbrambene agencije, tokom kojeg su, kako je naveo, potpisana pisma o namerama za prilike za saradnju u četiri oblasti – integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana, lutajuća municija, elektronsko ratovanje i ratovanju i evropsko borbeno plovilo.

Borelju je ovo bilo poslednje učeće u svojstvu šefa evropske diplomatije na Savetu za spoljne poslove, budući da bi uskoro trebalo da počne sa radom nova Evropska komisija, u okviru koje će, ako joj bude potvrđena funkcija, nova visoka predstavnica EU biti Kaja Kalas. Na agendi današnjeg sastanka bila je i diskusija o odbrambenoj spremnosti i pripremljenosti, kao i Kapacitet EU za brzo raspoređivanje i strateški pregled Stalne strukturisane saradnje (PESCO).

(Tanjug)