Hipkorat ju je zvao „kovčegom zdravlja“: Stablo joj nikad ne secite, veruje se da u njenim krošnjama žive vile!

Stari veruju da svaka biljka ima svoje značenje, a često su im pripisivali i magijska moći.

Neki izvori sugerišu da ga je koristio čak i pećinski čovek, a bila je među najomiljenijim biljkama starih Egipćana. Rimljanke su čak koristile bobice ove biljke kao boju za kosu. Hipokrat, čovek koga zovemo „otac medicine“, pominje zovu i naziva je „kovčegom zdravlja“ zbog njenih lekovitih svojstava.

Tako je u narodu zova poznata kao demonsko drvo iako se od pamtiveka ova biljka koristi u narodnoj medicini. Narodna verovanja menjala su se od sela do sela, pa se tako u nekim mestima zova smatrala za sveto drvo.  Legenda kaže da u njenim krošnjama žive vile i da će nesreća pratiti onoga ko poseče drvo zove.

Sama zova ima neverovatno pozitivno dejstvo na zdravlje, pa skoro da nema srpske kuće bez sirupa od zove.

Osim što osvežava i ima prijatan ukus, sirup pomaže kod pušačkog kašlja. Evo i kako da ga napravite:

Potrebno:

•  Litar vode,
• 20 cvetova zove,
• 800 g šećera

Priprema:

U litar vode staviti cvetove sveže zove, pa ostaviti na hladnom mestu da odstoji 24 sata. Procediti, pa dodati 800 grama šećera i ostaviti da odstoji još 24 sata. Sok procediti kroz gazu i sipati u staklene flaše. Sirup piti razblažen s vodom.

U nekim krajevima seljani su sadili zovu u blizini štala kao zaštita od zlih sila, a nikako nije bilo dobro zaspati pod ovim drvetom jer verovanja kažu da opojni jaki mirisi mogu „poremetiti um“ onoga koji prespava tu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com