Region Danas
Žarko Korać iznosi svoje mišljenje o seriji ‘Sablja’
Korać se priseća političkih sukoba Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića iz tog perioda
Serija “Sablja” svakog vikenda prikuje nas uz TV ekrane. Koliko je fikcije, a koliko surove realnosti u seriji koju iz vikenda u vikend prate milioni gledalaca, za “Blic TV” govorio je jedan od glavnih političkih aktera tog vremena, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, Žarko Korać.
Žarko Korać je bio učesnik svih događaja opisanih u seriji “Sablja”, tako da je njegov ugao gledanja izuzetno specifičan.
Blic preporučuje
– Samo ljudi koji su neposredno u tome bili možda mogu da shvate ovo što govorim. To su snažni utisci, lična iskustva. A drugo, ja imam problem sa serijama koje su napravljene negde između dokumentarnog, znači rekonstrukcije onoga što je bilo, i umetničke interpretacije. Najbolji primer je glumica koja igra novinarku. Ja sam pokušao u glavi negde da se setim neke novinarke iz tog vremena tako istaknute, nema je. Dakle, ona je suštinski izmišljena, rekao je Žarko Korać tokom uključenja u “Jutro na Blic”.
Foto: Blic TV / youtube
Većina ljudi želi, smatra Korać, da vidi rekonstrukciju događaja jer misli da ta tema nije dovoljno obrađena. Dodaje da je ovo ozbiljna serija u koju su uložena sredstva, rad, izabrani su vrlo interesantni glumci.
– Većina ljudi će ovde očekivati rekonstrukciju događaja, više nego umetničku slobodu, smatra Korać.
“Koštunica hteo da zadrži Miloševićevo nasleđe”
Ono što je u jučerašnjoj epizodi privuklo pažnju gledalaca jeste uloga Peđe Bjelca koji je u ulozi Vojislava Koštunice – epizoda je počela razgovorom Đinđića i Koštunice koji se u jučerašnjoj emisiji pojavio prvi put.
Foto: Srbija / screenshot
– Bili su savezni izbori, kada je Koštunica izabran za predsednika tadašnje Jugoslavije. Na tim izborima čak, evo da samo podsetim gledaoce, nije ni učestvovala vladajuća stranka u Crnoj Gori, ona je te izbore bojkotovala. Tako da smo mi dobili vladu u kojoj su bile manjinske stranke u Crnoj Gori, a koje su bile zapravo protiv Đinđićevog rada. Ja ću navesti samo jedan primer, kada je Slobodan Milošević izručen Hagu, 28. juna 2001. godine, odmah je dao ostavku predsednik te Savezne vlade, crnogorski političar Rajko Žižić, koji je u međuvremenu preminuo. Dakle, na samom početku su se pojavile ozbiljne političke razlike, ja ću navesti primer koji nije nepoznat javnosti. Mi smo tražili smenu Radeta Markovića, načelnika DB-a, bili smo svesni u šta je upleten, i generala Pavkovića, čoveka koji je vodio vojsku, priseća se Korać.
“Rade Marković bio pod direktnom kontrolom Mire Marković”
Koštunica je to, dodaje, kategorički odbio.
– Ja ću vam samo navesti da su obojica na robiji, Pavković je osuđen u Hagu, a Rade Marković je osuđen u Srbiji. I kad je vlada izabrana u Srbiji, gde je Žižić bio predsednik, ja sam bio u toj vladi potpredsednik, donete su dve odluke. Prva je da se vlada konstituiše i druga je da se smenjuje Rade Marković. On je pokušao da odmah tog dana nama pošalje ostavku, jer je bio svestan šta se desilo, mi smo odbili to da učinimo i odmah smo ga smenili. Evo, to je početak sukoba i taj sukob je bio u tome što je Koštunica želeo da zadrži veliki deo nasleđa Miloševića, u punom smislu te reči, a mi smo kao vlada Srbije želeli apsolutni raskid sa tim nasleđem i jedan potpuno novi početak politike u Srbiji, ispričao je Žarko Korać.
– Rade Marković je bio pod direktnom kontrolom Mire Marković. Znači, prethodni načelnik DB Jovica Stanišić je smenjen i izručen je u Hagu. Dakle, doveden je Rade Marković koji je bio direktno njoj podređen. Ona je naređivala direktno Jovici Stanišiću, ništa lepo o njemu ne mogu da kažem, ali on je profesionalni, kako bih rekao, službenik DB. On je ceo život radio u DB-u, u tom smislu je bio profesionalan čovek. Rade Marković je bio u policiji, znači nije nikada bio u Državnoj bezbednosti. Dakle, kad je izabran Rade Marković, to je čak izazvalo nezadovoljstvo u Državnoj bezbednosti. Ali je on čovek koji je bio jako poslušan Miri Marković. I nekoliko teških ubistava se dogodilo, recimo slučaj Ivana Stambolića. Otela ga je i ubila Jedinica za specijalne operacije tzv. “crvene beretke”, koje su bile direktno podređene službi Državne bezbednosti. Dakle, ja ne znam da je on imao nekoga koji je na njega uticao suštinski, sem Mire Marković, pojašnjava Korać.
Ljiljana Buha marginalna ličnost, Mile Novaković zaslužio da bude pomenut
Potpredsedniku Vlade Zorana Đinđića Žarku Koraću bila je interesantna četvrta epizoda.
– To je jedna užasna priča i Sablja je bila iznuđena pošto je premijer ubijen da se nađu njegove ubice i da se celo to nasleđe Miloševićevo na neki način demontira. Meni je smetalo što su oni, bez obzira na to što ja verujem u dobre namere autora serije, izvlačili neke likove kao što je Ljiljana Buha, koja je potpuno marginalna ličnost u celoj priči. Bio sam iznenađen da se ona uopšte pojavljuje. Ali, u senci su, nažalost, ostali policajci koji su vodili Sablju, to je pre svega Boro Banjac, koji je tada bio načelnik SBPOK-a, i Mile Novaković, pukovnik policije. Obojica su, inače, odavno u penziji, ističe Korać.
Foto: Predrag Dedijer / Ringier
Đinđić prebačen na Dedinje jer mu je bila ugrožena bezbednost
Korać je bio i predsednik Komisije za ispitivanje i obezbeđenje Zorana Đinđića. Nalazi komisije su 2003. godine proglašeni državnom tajnom.
– Zoran Đinđić je stanovao na Studentskom trgu. Njegov stan i dalje, naravno, postoji. On je prvo imao jedan manji stan, pa je onda otkupio porodični stan. Grad je taj stan dodelio Hrvatskoj nacionalnoj zajednici na korišćenje, to je odluka Skupštine grada, ali, koliko znam, postoje neki užasni sukobi u Hrvatskoj nacionalnoj zajednici, pa ne znam da li oni uopšte i koriste taj stan. Nemci su pregledali sve i rekli su da on ne može da ostane u tom stanu, jer je tu jako ugrožen. Odatle je bilo lako izvrši atentat, napasti ga. I onda je on dobio jednu državnu vilu na Dedinju. To je vlasništvo Republike Srbije, priseća se Korać.
Foto: SASA STANKOVIC / EPA;
Priče o trećem metku ordinarne budalaštine
Prema njegovim rečima, Đinđić se nerado preselio.
– On je meni tada rekao: “Vrlo nerado idem”. Ja sam odlazio tamo s njim da radim zakone neke, jer on je bio jako vredan. Nisam ja radio, radili su istaknuti pravnici, ali on me zove da dođem kao koordinator, da pratimo šta smo uradili. Drugi put su se Nemci pojavili kada su veštačili pušku iz koje je ubijen Đinđić. I to se na suđenju jasno vidi. Potvrđeno je da je taj snajper, koji je pripadao jedinici “crvenih beretki”, zaista jedan od njihovih snajpera i da je to snajper iz kog je ubijen Zoran Đinđić. Dakle, imali smo ne samo veštačenje naših stručnjaka, nego smo imali i veštačenje Nemaca, kaže Korać.
Sad se ponovo pojavljuje, dodaje, priča o trećem metku, trećem ubici.
– To su ordinarne budalaštine. Nemojte potcenjivati našu policiju, zaključio je Korać.
Blic
