Region Danas
Opozicione grupacije, poput “Stava” i “Sviće”, umesto da iskažu poštovanje prema žrtvama i podršku njihovim porodicama, odlučile su se za blokade, vandalizam i političku promociju, što je izazvalo ogorčenje među građanima i jasno pokazalo odsustvo odgovornosti i empatije i danas će ponovo blokirati Novi Sad i to na celih šest sati!
Političko profiterstvo na račun žrtava
Nakon tragedije, umesto iskrenog žaljenja, tišine i solidarnosti, mali broj opozicionih aktivista započeo je proteste koji su rezultirali šestočasovnim blokadama važnih saobraćajnica poput Varadinskog mosta u Novom Sadu, a za danas je najavljeni protest na raskrsnici kod Železničke stanice u tom gradu.
Sada je sasvim jasno da dela tih minornih levo orijentisanih ekstremističkih pokreta, predstavljaju sramotu za sve građanei vređaju porodice poginulih, koje su šokirane činjenicom da opozicija koristi njihova imena bez dozvole. Svakom građaninu je jasno da time što pale, ruše, skrnave, polivaju fekalijama ne iskazuju građansku neposlušnost ili bunt, već takvo ponašanje znači samo jedno -politizaciju nesreće i nedostatak stvarne brige za porodice žrtava, dok im je skriveni cilj da proteste pretvore u političku arenu u kojoj se tražili smenu vlasti.
Analitičar Saša Borojević istakao je za Informer da “se mrtvi ponovo zloupotrebljavaju na političke načine”.
-Naravno da treba da odgovaraju svi i politički i moralno i krivično, kako god. To niko ne spori, ali prestanite da radite ono što ste radili sa decom ubijenom u Ribnikaru. Izražavam želju i volju da istrajemo svi u istrazi i da tražimo da se oni koji su napravili propust najstrože kazne. Građani, molim vas, budite pametni, nemojte da nasedate na ove što laju – poručio je Borojević.
Sociolog Vladimir Vuletić takođe je saglasan da ozbiljne političke grupacije ne koriste ovako tragične situacije za političku promociju. On je ocenio za Tanjug da su se u Novom Sadu na prošlom protestu okupile pristalice opozicije koje, kako je rekao, ponovo koriste jednu tragediju za destabilizaciju vlasti.
-Kada je reč o takvim protestima, naravno, s tim moraju organizatori da računaju, pojavljuju se najrazličitije grupe. I huligana, i navijača, i oni koji su frustrirani politički, koji imaju potrebu da tu svoju frustraciju i bes iskoriste. Videli smo da se išlo, ne znam iz kog razloga, ispred sedišta Srpske napredne stranke i to govori o tom političkom karakteru skupa – rekao je Vuletić.
Zloupotreba javnih prostora i građanske frustracije
Blokade, poput šestočasovnog zaustavljanja saobraćaja na Varadinskom mostu, narušavaju normalan život građana. Većina građana ne podržava ideju da šačica političkih ekstremista sebi daje pravo da arbitrira o pravdi i odgovornosti. Uređeno društvo ne može funkcionisati ako svaki nezadovoljni pojedinac ili grupa odlučuje da blokira saobraćajnice i remeti svakodnevni život.
Zato je ključno pitanje: Da li je ulica prostor za donošenje važnih odluka i pritiske na vlast, sudstvo i tužilaštvo ili se odgovornost za istragu i sankcionisanje mora prepustiti nadležnim institucijama?
Ko je odgovoran?
Nadležni organi, uključujući policiju i pravosuđe, već sprovode opsežnu istragu o okolnostima tragedije za šta je potrebno vreme. Istovremeno, neki zahtevi opozicije, poput skidanja oznake tajnosti sa ugovora o rekonstrukciji železničke stanice, deluju kao „kucanje na otvorena vrata“. Očigledno je da je protestima primarni cilj destabilizacija vlasti, a ne podrška pravdi za žrtve.
Premijer Miloš Vučević s pravom je istakao da je zloupotreba tragedije radi političke promocije nehumana i duboko neetična. Umesto da pružaju konkretne planove, opozicioni lideri nude haos i prazne parole, pokazujući nesposobnost da se bave stvarnim problemima.
Javni prostor ne sme da bude talac ekoekstremista
Nesposobnost opozicije da postigne jedinstvo dodatno je urušila kredibilitet protesta. Scene međusobnih prepirki i nadmetanja među opozicionim liderima pokazuju da je njihova borba više usmerena ka ličnim interesima nego prema zajedničkom cilju. Takva situacija samo je dodatno otuđila građane, koji sve češće izražavaju nezadovoljstvo načinom na koji se tragedija koristi za političke svrhe.
U demokratskom društvu protesti su legitimno sredstvo izražavanja nezadovoljstva, ali njihovo korišćenje za destabilizaciju države i zloupotrebu tragedije prelazi granicu prihvatljivog. Institucije moraju imati ključnu ulogu u rešavanju kriza, dok javni prostor ne sme postati talac političkih ambicija malobrojnih grupa.
Građani Srbije zaslužuju ozbiljne političke alternative, a ne cirkus i vandalizam koji prate ovakve proteste. Pitanje koje ostaje jeste – kada će političke grupacije shvatiti da poštovanje žrtava i odgovornost prema društvu moraju biti iznad bilo kakvih ličnih i partijskih interesa?
