"Да ли је дошло време да умрем? Па добро, Господу идем у наручје" – Тања Бошковић о тешким ситуацијама

Тања Бошковић, једна од најцењенијих глумица наше кинематографије, позната је по томе што отворено износи своје ставове. Њене речи одјекују, јер говоре у прилог традиционалним вредностима и уметничкој посвећености, насупрот брзини савременог капитала и инстант културе.

Гостујући у подкасту “Нишка кафа на Банкер радију,” Бошковићева се осврнула на разлике између генерација глумаца, откривајући дубоку разлику у приступу уметности и професионалности између њене генерације глумаца и данашње, али такође се осврнула на сопствено старење.

Она се осврнула на констатацију водитеља да је у својој каријери успевала у исто време да глуми и у позоришту и на филмовима и на телевизији.

– То је био део мог живота. Тако се тада радило. Сећам се борбе са управницима позоришта када треба да идем да снимам филм. Кажу ми: “Може, али ти имаш представе тог и тог датума.” Ја летим као луда, возим се аутом, значи одрадим пробу, па седнем у ауто и идем у Сарајево на снимање, па седнем опет у ауто да се вратим за сутрашњу пробу. То нису били фантастични путеви као што су данас, када су бољи него у то време. Онда идем за Ријеку, па за Загреб, па се враћам из Загреба. Погибија је била. А сад младе глумце пуштају. Кажу: “Нема везе, иди.” Управници их пусте и онда се не играју представе у матичном позоришту. То није лепо. То просто није лепо.

Свесна је да глумци немају велике плате које могу да их издржавају, посебно ако имају породице, него да морају да снимају филмове и серије.

– Ја ништа нисам морала јер ми ништа није требало. Нисмо морали да будемо богати. Ми смо смели да будемо сасвим сиромашни – сматра Тања Бошковић.

Не плаши се старења

Тања се том приликом осврнула и на то како се осећа поводом старења.

– Не интересујем се оним што ме заиста не занима. Уопште се не занима. Ја не читам дневне новине. Ја певам и Богу се молим. Немам проблем са тиме што старим. Кажу ми: “Стариш,” а ја кажем: “Па шта?” Кажу ми: “Имаш боре,” ја кажем: “Је ли? Не видим.” Бог ти ипак не да да видиш сваки детаљ на свом лицу. Шта ме брига? Боре ме уопште не занимају. Када ме питају: “Да ли си радила нешто на себи?” ја кажем: “Радила сам на томе да се ослободим стреса и будалаштина.”

Брига је, према њеним речима, недостатак вере:

– Ако се бринете, то значи да не верујете у Бога. Овако се препустите Господу и мирни сте. Било је тешких ситуација, па смо преживели. Ето, преживели смо и бомбардовање. Можда сам се бојала, али од луде главе нисам се ни бојала. Да ли ми је Господ дао живот? Јесте. Да ли је дошло време за умирање? Па добро. Опет, Господу у наручје идем. Онда се запитам а зашто ја? Да ли сам учинила неко зло некоме? Ако и јесам, кајем се – рекла је Тања Бошковић.