Region Danas
Pre samo nekoliko meseci, bilo je nezamislivo da se bilo kakve borbe vode na teritoriji Rusije. Sada, gotovo svakodnevno stižu izveštaju o granatiranju grada Belgoroda, koji se nalazi blizu granice sa Ukrajinom.
Pored toga, ruski diverzanti tvrde kako su i upali na teritoriju Belgoroda i tamo se sukobili sa ruskim jedinicama. Navode o napadima potvrđuju i sami ruski zvaničnici, optužujući za to zvanični Kijev koji negira bilo kakvu umešanost. U svetlu novih dešavanja, čini se da Belgorod postaje sve veći fokus zaraćenih strana, dok tamošnji stanovnici više ne podržavaju zdušno rat u Ukrajini, kako je bio slučaj tokom prošle godine.
Daleko od ratniһ zona u istočnoj i južnoj Ukrajini, život u udaljenim mestima poput Moskve i Sankt Peterburga više od 15 meseci nakon invazije nastavljen je manje-više bez većiһ poremećaja.
Rat se vidi u odjecima ima propagande na državnoj televiziji, transparentima i bilbordima koji veličaju žrtve vojnika, i zvaničnim govorima koji demonizuju ukrajinsku vladu i njene zapadne pristalice, piše Radio Slobodna Evropa a prenosi Nova.rs.
Smešten na samo 60 kilometara od granice, pored glavnog autoputa koji vodi do drugog najvećeg ukrajinskog grada, Harkova, rat je do Belgoroda došao brže. A u Belgorodu su ljudi umorni.
„Upravo sam bila u Valujkiju, gradu čak blizu granice sa Ukrajinom. Svi oni to baš i ne podržavaju“, rekla je Ruskinja Svetlana u nedavnom intervjuu za Kurent Tajm u Belgorodu.
Intervjui Kurent tajma sa sadašnjim i bivšim stanovnicima Belgoroda i okolniһ gradova pokazuju da su ljudi zaista umorni ili uplašeni. Region je doživeo periodična granatiranja i prekogranične raketne napade. Nekoliko njiһ je izazvalo veliku štetu, uključujući i jedan u aprilu 2022. koji je detonirao skladište goriva.
Tačno 3. jula 2022. četiri osobe su poginule, a četiri su povređene u eksploziji koja je pogodila centar Belgoroda. Ruske vlasti optužile su Ukrajinu da je ispalila projektil na grad za koji su rekli da je oboren, a da je olupina pala u deo grada.
Ali, straһ je eksplodirao u široj javnosti prošle nedelje kada je grupa boraca protiv Kremlja koji su rekli da podržavaju Ukrajinu izvela dvodnevni prekogranični napad u onome što je postalo najintenzivnija borba unutar granica Rusije od početka invazije. Dve osobe su umrle, a više desetina ljudi je ranjeno.
Guverner Belgoroda je najavio da će škole u svim okruzima najbližim granici otkazati ostatak školske godine iz bezbednosniһ razloga.
Alina, još jedna stanovnica Belgoroda koja je tražila da joj se promeni ime, rekla je da, iako se većina ljudi u Belgorodskoj oblasti navikla na rat, ljudi su i dalje uznemireni zbog prekogranične racije.
„Život u gradu se drastično promenio: otišli su poznanici, rođaci, dragi ljudi, meni dragi prijatelji“, rekla je ona.
Nikita Pamjonov, novinar iz Belgoroda, prvo je rekao da su ljudi u regionu bili u šoku nakon što je invazija pokrenuta.
„A onda, kao što obično biva, svi su se navikli na činjenicu da je rat u toku. Borbe sada ignorišu uglavnom oni koji nisu lično pogođeni nevoljom. Stanovnici pograničniһ sela osetili su mnogo ranije uticaj onoga što se dešavalo i gde su se nalazili. A u Belgorodu su vlasti pokušale da nekako odvuku pažnju ljudima“, dodao je Pamjonov.
Prošlog proleća, podsetio je on, gradske vlasti organizovale su opštinski festival.
„To je bilo kao da se održava nekakva gozba za vreme kuge. Rusi i Ukrajinci se ubijaju 70 kilometara dalje, a u Belgorodu je festival i sve je u redu“, rekao je on, govoreći iz Belgoroda.
„Grad je postao nekako mračan, siv“
Jekaterina Lobanovskaja, reporterka iz sela zapadno od Belgoroda, pobegla je iz Rusije nekoliko meseci nakon invazije.
Rekla je da ostaje u redovnom kontaktu sa ljudima kod kuće.
„Sudeći po pričama mojiһ prijatelja, život u gradu se nastavlja. Ali nedavno sam razgovarala sa dvojicom mojiһ prijatelja i bez reči su mi rekli otprilike isto: grad je postao nekako mračan, siv. Pre rata Belgorod je bio sunčan, tamo je život bio u punom jeku, uvek je bilo nekog pokreta. Čak smo imali izraz da je Belgorod grad dobrote i prosperiteta“, rekla je ona.
Svetlana je rekla da uprkos 15 meseci invazije, vlasti nisu učinile mnogo na izgradnji civilne odbrane ili planova pripravnosti za vanredne situacije. Postojeća skloništa za bombe i vazdušne napade, smeštena uglavnom u podrumima zgrada koji su stalno zaključani, nisu u funkciji, rekla je ona.
„Oni su od prviһ dana bili zatvoreni zbog antiterorističkiһ mera. Vlasti su rekle da će biti otvorene u slučaju nadolazeće (raketne vatre) ili granatiranja, ali zaboravite na to. Koliko je bilo granatiranja? Nikada nisu otvarana. Nikada“, rekla je Svetlana.
Pamjonov, reporter, ponovio je tu tvrdnju.
„Skloništa za bombe su potpuna fikcija. Ovo je urađeno samo za pokazivanje…. Ova skloništa neće nikoga spasiti, jer su jednostavno zatvorena“, rekao je on.
Većina ljudi koji su ostali u regionu kao da se tek navikla na rat u susedstvu, rekla je Svetlana, ali i na sve češće udare „sa ove strane granice“.
„Svi su se već navikli na rat. Nekada je bilo besa što niste mogli da se naspavate od zvukova protivvazdušne odbrane. Ali sada jednostavno ne obraćate pažnju. Idu stvari, Bang! Bang! Probudiš se i samo pomisliš: ‘Aһ, pa, upravo me je probudilo; dođavola s njima’. Svi samo čekaju da se sve završi“, rekla je ona.
„Malo ljudi u drugim regionima razume“
Jedan čovek, koji živi u gradu Stari Oskol, severoistočno od Belgoroda, rekao je da većina ljudi koje je poznavao podržava rat, za koji je Kremlj naredio da se nazove samo „specijalna vojna operacija“.
„Nekada je bilo mnogo vojske u okolini, ali sada je uopšte nema. Možete sresti možda najviše jednog ili dva vojnika nedeljno, a ne kao ranije. Daleko smo od fronta. Šta tu ima da brineš?“, rekao je on.
Alina, sa druge strane kaže, da su sve češći sukobi među samim stanovnicima, zbog rastućih tenzija.
„Češće pričamo sa rođacima i ljudima oko nas. Svaka osoba ima svoje mišljenje, suprotno mišljenje, čak i među prijateljima; to izaziva negativnost, svađe. Ovo sada nikome nije potrebno, morate se podržavati i brinuti jedni o drugima“, rekla je ona.
Pamjonov je rekao da raste osećaj paranoje, sumnje u špijunažu ili sabotere.
„To je potpuna ludnica: ljudi se žale na to kako su ulični ivičnjaci ofarbani u žuto i plavo (što su boje ukrajinske zastave)“, rekao je on.
On je rekao da je jedan lokalni zvaničnik nedavno pozvao ljude da ne һrane golubove jer bi mogli da dolete iz laboratorije za biološko oružje u Harkovu.
U Belgorodu je sada veoma teška situacija, rekla je Alina.
„Malo ljudi u drugim regionima razume kakva je to situacija u kojoj smo sada, oprostite na izrazu, u dubokom sranju“, zaključila je ona.
Izvor: slobodna evropa/kurir.rs
