Region Danas
Trampova administracija mogla bi pokušati da oživi Vašingtonski sporazum
Ekonomija je ključna tema ovog dokumenta
Potpisan je je na kraju prvog mandata Donalda Trampa ali, useljenjem Džoa Bajdena u Belu kuću, kao da je pao u zaborav. Sva je prilika je da će sa njega uskoro biti skinuta prašina, a nije isključeno i da ćemo svedočiti Vašingtonskom sporazumu broj 2.U to su sigurni poznavaoci političkih prilika iz Beograda i Prištine, a sve jer se temelji na temi na kojoj novoizabrani predsednik SAD insistira – ekonomiji.
Jedan od njih je Aleksandar Šljuka, saradnik NVO “Nova društvena inicijativa” koji smatra da bi Trampova administracija mogla da pokuša da oživi neki vid Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine i da pokrene proces koji će ići paralelno sa procesom koji vodi Evropska unija (EU).
Blic preporučuje
Kako ukazuje, dosta odredaba Vašingtonskog sporazuma ostalo je nesprovedeno jer je on potpisan pred kraj prvog Trampovog mandata.
– Projekti koji će donositi ekonomsku dobit su nešto na čemu će Tramp insistirati, a da li će to biti direktno pozivanje na Vašingtonski sporazum, uzimanje određenih komada iz tog sporazuma ili možda pravljenje nekog Vašingtonskog sporazuma 2, nisam siguran. Ostaje da se vidi u kojoj meri će on biti oživljen, ali mislim da će to biti nešto na čemu će Tramp da insistira – kaže Šljuka za “Kosovo onlajn”.
“Tramp će insistirati na tome”
Istina, on napominje da će Vašingtonski sporazum u početnom periodu biti skrajnut zbog drugih mnogo važnijih problema kojima su SAD okrenute i da će na red doći kasnije.
Visar Imeri, politički analitičar, ocenjuje da će najviše od toga kakva će biti nova administracija, odnosno vlada u Vašingtonu, zavisti šta će od Vašingtonskog sporazuma zaživeti.
– Još je rano da se kaže kako će nova vlada SAD delovati prvo prema Evropi i NATO, a zatim i prema regionu. Kaja Kalas (buduća šefica EU diplomatije) je rekla da se dijalog koji se do sada vodio u Briselu i sporazum koji je tamo postignut neće menjati, da će biti isti okvir i isti sporazum koji samo treba da se sprovede. Tako da ne očekujem velike promene u procesu dijaloga, ali naravno da će nova administracija Trampa imati više uticaja na to kako će se odnosi između Kosova i Srbiji graditi u budućnosti – navodi Imeri.
Foto: POOL / Getty images / Profimedia / Profimedia
Sporazum je potpisan 4. septembra 2020. godine u Beloj kući u prisustvu Trampa, a na dve verzije dokumenta paraf su stavili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji prištinski premijer Avdulah Hoti.
Prethodili su mu dvodnevni pregovori u Vašingtonu, imao je 16 tačaka od kojih je većini temelj bila ekonomska saradnja. Propraćen je neskromnim pohvalama da je to novi početak za Zapadni Balkan.
Ali, Bajden je nasledio Trampa, pa se od početnog oduševljenja nije daleko odmaklo.
Pročitajte još
Imajući u vidu sve to, Stefan Vladisavljev, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da ekonomska saradnja koja je i bila poenta ovog sporazuma, može biti jedan od načina na koji će se unaprediti saradnja između Vašingtona i Beograda u budućnosti.
– Čini se da je najveći prostor za unapređenje odnosa Srbije i SAD u ekonomskoj saradnji. I ukoliko sa američke strane bude postojalo razumevanje da je neophodno obezbediti različite oblike kapitala koji se mogu koristiti za infrastrukturni razvoj i za strane direktne investicije u Srbiji ili za povećanje obima spoljno – trgovinske razmene, to onda posredno može značiti da su različiti delovi Vašingtonskog sporazuma ispunjeni iako će možda naziv biti drugačiji – naveo je Vladisavljev.
Briselski i Vašingtonski sporazum se (ne) isključuju
I u Prištini su svesni da bi ovaj sporazum mogao da se vrati na scenu i to na velika vrata. Lično ga je prištinski premijer Aljbin Kurti spomenuo pre tri dana i poručio “prvo Briselski pa Vašingtonski sporazum”.
Foto: Vlada privremenih kosovskih institucija / Tanjug
Imeri kaže da ne vidi da su taj i Vašingtonski sporazum u konfliktu i da mogu da se sprovedu oba.
– Vašingtonski sporazum se najviše bavi ekonomskim i infrastrukturnim projektima. Ne bavi se političkim pitanjima koje mi imamo, a sporazum iz Brisela je potpuno politički. Ako se sprovede Vašingtonski sporazum to ne znači da briselski ne može, kada dođe do Zajednice opština sa srpskom većinom, do defakto priznanja, priznavanja pasoša i ostalih briselskih sporazuma. Razumem da je za Vladu Kosova politički važnije da se počne sa sporazumom iz Brisela, ali ne vidim nikakav problem da se u isto vreme sprovede i Vašingtonski, ako on ostaje onakav kakav je bio. U njemu ima i nekoliko tačaka koje se uopšte ne bave odnosima Kosova i Srbije, već Srbija mora nešto da sprovede što nema veze sa Kosovom, a Kosovo ima neke tačke koje nisu povezane sa Srbijom – kaže naš sagovornik.
Šta za sporazum kažu u Beogradu?
Beograd, na drugoj strani, prema rečima ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, podržava ekonomsko jezgro dokumenta potpisanog u Beloj kući.
– Dogovor o ekonomiji, unapređenju saobraćajnih veza, stvaranju mogućnosti za mlade, a jezgro sporazuma je bilo fokusirano na to, uživa našu podršku, ali, iskreno, ne verujem da će Kurti biti spreman da konstruktivno pristupi ovome – rekao je za RTV Đurić.
Ovako je izgledalo potpisivanje Vašingtonskog sporazuma 2020. godine.
Na početku dokumenta akcenat je stavljen na normalizaciju ekonomskih odnosa dve strane. Šta sve piše u Sporazumu pročitajte u posebnom tekstu.
Blic
