Region Danas
Ovaj projekat, vredan 1,9 milijardi funti, predstavlja jedan od najvećih vojno-odbrambenih poduhvata u savremenoj istoriji Poljske i ima za cilj da ojača odbranu istočnog krila NATO-a, koji Poljska, zajedno sa susedima iz baltičkih zemalja, vidi kao ključnu liniju odbrane od potencijalne ruske agresije.
Ovaj poduhvat dolazi kao reakcija na vojni sukob u Ukrajini, kao i na sve veći uticaj Rusije i Belorusije na region, ali i kao preventivna mera protiv onoga što se naziva „hibridnim ratovanjem“ – upotrebom migranata, dronova i informacionih tehnologija u destabilizaciji susednih država.
Razlozi za „Istočni štit“
Od početka sukoba u Ukrajini 2014. godine i njegove eskalacije 2022. godine, Poljska se našla u ulozi jednog od najglasnijih zagovornika čvrstih odbrambenih mera protiv ruske ekspanzije. Poljska vlada je svesna ranjivosti regiona i veruje da bi potencijalni napad na NATO mogao doći preko njene teritorije. Poljski premijer Donald Tusk naglasio je da „Istočni štit“ ima svrhu ne samo da osigura mir i stabilnost u zemlji već i da predstavlja barijeru za bilo kakvu potencijalnu pretnju po Evropu i NATO.
Poljska deli dugu granicu s Belorusijom i Rusijom, uključujući enklavu Kalinjingrad na severu, koju mnogi u regionu smatraju rastućom pretnjom zbog sve većeg prisustva ruskih vojnih snaga i sofisticiranih vojnih sistema. Kalinjingrad, koji je svojevrsna „ruska vojna baza“ između Poljske i Litvanije, dom je Baltičke flote Rusije i predstavlja strateški položaj za ruske operacije na Baltiku.
Struktura „Istočnog štita“
Ovaj odbrambeni poduhvat sastoji se od kompleksnog niza fizičkih prepreka koje obuhvataju protivtenkovske rovove, „zmajeve zube“ (betonske blokove namenjene zaustavljanju oklopnih vozila), bunkere, podzemna skloništa i visokotehnološke sisteme za nadzor. Ove strukture biće raspoređene duž 650 kilometara granice, a očekuje se da će „Istočni štit“ postati impresivna prepreka koja kombinuje tradicionalne metode odbrane s modernom tehnologijom.
Prva prepreka koju potencijalni napadači mogu očekivati jeste visoka granična ograda s bodljikavom žicom, dizajnirana da uspori kretanje i oteža probijanje. Iza nje sledi niz protivtenkovskih prepreka i rovova, koji su postavljeni tako da spreče prelaz oklopnih vozila. Takođe, predviđeno je postavljanje „zmajevih zuba“ i drugih oblika fizičkih prepreka, kao i kamufliranih bunkera i skloništa koji su skriveni unutar šumskih područja kako bi obezbedili zaštitu osoblja u slučaju napada.
Poljski vojni stratezi predvideli su i upotrebu visoke tehnologije u ovom projektu. Uključeni su sistemi za borbu protiv dronova, satelitski nadzor i sistemi za rano otkrivanje pretnji zasnovani na veštačkoj inteligenciji, koji omogućavaju brzo reagovanje i pravovremeno sprečavanje napada. Ovaj aspekt odbrane osmišljen je tako da bude kompatibilan s NATO sistemima, čime Poljska dodatno učvršćuje svoju poziciju kao ključnog člana alijanse na istočnom krilu.
Ono što „Istočni štit“ izdvaja od tradicionalnih graničnih fortifikacija jeste upotreba najsavremenijih tehnologija za nadzor i kontrolu. Na primer, instalirani sistemi za nadzor uključuju obaveštajne mreže kao što su IMINT (nadzor iz vazduha), SIGINT (prikupljanje signala) i akustični senzori koji mogu detektovati kretanje na velikim udaljenostima. Cilj je da se poveća situaciona svest, što omogućava precizno identifikovanje pretnji i brzo reagovanje u slučaju potrebe.
Satelitski deo sistema, koji se koristi za nadgledanje iz svemira, dodaje dodatni sloj sigurnosti i spremnosti za nove oblike pretnji koji se javljaju u savremenom ratovanju. Pored toga, ovi sistemi su kompatibilni s postojećim NATO mrežama za nadzor, omogućavajući partnerskim zemljama uvid u potencijalne pretnje i brzo delovanje u slučaju potrebe.
Baltička linija odbrane
Na ovaj projekat nadovezuje se i najavljena saradnja s baltičkim državama – Estonijom, Letonijom i Litvanijom, koje rade na projektu „Baltička linija odbrane“. Ova tri suseda takođe strahuju od ruskog napda, te planiraju izgradnju niza bunkera, skloništa i vojnih magacina duž svojih granica s Rusijom i Belorusijom. Kao deo proširenog istočnog bedema NATO-a, „Baltička linija odbrane“ doprinosi zaštiti celokupnog istočnog dela alijanse.
Estonija, Letonija i Litvanija, uz podršku Evropske unije, zatražile su i finansijsku pomoć za ovaj projekat, prepoznajući ga kao vitalan korak za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur izjavio je da ovaj projekat ne samo što doprinosi bezbednosti EU, već i podržava NATO strategiju napredne odbrane.
Poljska ima duboko ukorenjen osećaj za važnost odbrane zbog burne istorije, koja uključuje više invazija i okupacija tokom 20. veka. Prošlost ove zemlje oblikovala je snažan vojni stav i svest o potrebi zaštite suvereniteta, što se danas reflektuje kroz projekte kao što je „Istočni štit“. S obzirom na sve veću zabrinutost zbog mogućih sukoba između Rusije i NATO-a, ova inicijativa ima za cilj da Poljsku postavi kao branu od mogućih pretnji i da bude garant mira za susedne zemlje.
Kao ključni deo strategije NATO-a, „Istočni štit“ predstavlja odgovor na rastuće pretnje i postavlja Poljsku u ulogu „čuvara“ Evrope. Kombinacija fizičkih prepreka, visoke tehnologije i saradnje s partnerima u alijansi obezbeđuje jedinstvenu odbrambenu strategiju koja može da odgovori na izazove modernog ratovanja. Tusk je na svečanosti otvaranja projekta jasno poručio: „Poljska je jaka i biće bezbedna zahvaljujući sopstvenim akcijama i podršci saveznika.“
Srbija Danas/Kurir/Nova/Agencije
