Луисова жена после његове смрти са децом постала социјални случај "Живели смо са додатком од 10.000 динара месечно"

Поред његовог огромног музичког успеха и богатства, његова удовица Силвана Стојановић у једном периоду живота живела је са децом са слабим финансијским приходима.

Удовица је од државе и других институција тражила помоћ, тачније излаз из нерешиве финансијске ситуације. 

Док је Луис био жив, радила је као креативни директор у његовом студију. Ипак, одлучна да покрене сопствени посао, 2008. године отворила је вртић у непосредној близини њихове породичне куће. Након трагичне саобраћајне несреће у којој је музичар изгубио живот, била је приморана да привремено обустави рад вртића.

Приходи који су јој преостали нису били довољни за четворочлану породицу. Тада почиње њена борба.

– Потпуно освешћивање почело је у септембру 2013. кад сам схватила да предшколску установу, чији сам власник и директор, морам да затворим, јер се за две године, колико је трајао мој излазак из емотивног хаоса, посао сасвим распао. Суочила сам се с нерешивим егзистенцијалним проблемом. Остала сам с троје деце, без редовних прихода, у кредитима, дуговима, трошковима одржавања домаћинства и са свим основним животним потребама моје деце и мене. Тада ми је живот избио дах. Крајем 2011. поднела сам захтев за остваривање породичне пензије, на коју имају право наша малолетна деца. Међутим, постојао је порески дуг на име мог покојног супруга, због чега је почело шетање између ПИО фонда и пореске управе. Негде између, изгубила сам се и зауставила процес након службене плаве коверте у којој сам добила одлуку да не постоје услови за пензију. Нешто касније поново сам почела да им постављам питања зашто деца наслеђују очев дуг, а уз сва залагања и покушаје да се на регуларан начин дође до решења, поново долазим до закључка да је то немогућа мисија – започела је причу за Story тада Силвана па наставила:

– Објаснили су ми да не морам да вратим дуг ако не тражим пензију, али ако се дрзнем да тражим, покрећем лавину питања на која нема логичних одговора, јер је интерес државе изнад свега. Добила сам препоруку да сачекам неколико година, јер се можда нешто промени у систему, можда дуг застари, можда… Требало ми је извесно време да схватим како сам постала социјални случај. Није лако то освестити у глави иако су све чињенице упућивале на то много раније. Почиње комуникација са Секретаријатом за социјалну помоћ и заштиту. Одобрен ми је дечји додатак на годину дана у износу од 10.000 динара месечно за троје деце! Следеће године имала сам обавезу да обновим тај захтев, али констатовано је да на то немам право, јер сам власник правног субјекта, који је 2014. године и даље у стању мировања. И када сам добила тих десет хиљада, била сам власник тог правног субјекта који, доказано, нема никакве приходе, и даље сам самохрани родитељ с троје деце. Рекли су ми да уложим жалбу на коју и данас чекам одговор од Министарства за рад и социјална питања. На ургенцију познаника који тамо раде, на крају ми је речено да је лоше срочена, иако ми је у њеном састављању помогао лично референт Секретаријата за социјалну помоћ и заштиту – рекла је Силвана.

Био је велики уметник а његове песме се никада неће заборавити

Познати певач бавио се музиком од 1970. године, а надимак је добио када је имао девет година јер је успешно изводио песме Луиса Армстронга. Био је међу првима који је комбиновао џез са српским фолклором, а 1980. године је снимио први албум под именом „Не куни ме, не ружи ме, мајко“, који је успешно продаван у Србији и Југославији.

Заједно са српским бендом „Фламингоси“, победио је на Беовизији 2006. године са песмом “Луди летњи плес”.

Погинуо је 2011.године у саобраћајној несрећи на магистралном путу између Бачке Тополе и Новог Сада, код насеља Фекетић.