Region Danas
Prema optužnici, Bezarević je kao pripadnik BIA i član ličnog obezbeđenja predsednika Vlade, 12. marta 2003. dostavio informaciju Vukojeviću da se “vozilo premijera nalazi u dvorištu zgrade Vlade i da se može očekivati njegov pokret”.
Vukojević je, kako je navedeno u optužnici, to preneo šefovima “zemunskog klana” Dušanu Spasojeviću i Miletu Lukoviću koji su nadzirali tok “akcije”, okončane atentatom.
Bezarevićeva karijera
Policijsku karijeru Bezarević je započeo 1993. u OUP Zemun, gde je upoznao Zorana Vukojevića Vuka, kasnije svedoka-saradnika u ovom postupku. Potom je prešao u MUP, pa u Šestu upravu BIA na poslove obezbeđenja ličnosti.
Dostavio ubicama maršrutu
A pripreme za ubistvo premijera počele su nepunih mesec dana ranije kada su se u jednom kafiću, u blizini Ateljea 212 u centru Beograda, 19. februara 2003. sastala trojica muškaraca.
Jedan od njih bio je Dejan Milenković Bagzi, pripadnik klana i kasnije takođe svedok-saradnik, drugi je bio Vukojević, koji je u to vreme već radio u obezbeđenju Spasojevića, i treći je bio njegov prijatelj Bezarević.
Sastanak je kao posrednik dogovorio Vukojević koji će kasnije, kao saradnik tužilaštva, o tom razgovoru reći sledeće:
– Bagzi je pitao Bezarevića da li bi hteo da nam da podatke o kretanju premijera. Bezarević je ‘onako’ pogledao u mene. Ja sam mu rekao: – Pričaj slobodno. I dogovorili su se tu da hoće da daje informacije. Na sastanku je utanačeno da klan plati Bezareviću 50.000 evra. Branko je pitao šta će vam te informacije, a Bagzi mu je odgovorio: – Ma zveknućemo ga, ali šta to tebe briga. To tebe ne interesuje – rekao je Vukojević, tvrdeći da je i sam tad prvi put saznao za taj plan, koji mu je kasnije potvrdio Spasojević lično.
Dan nakon susreta sa Milenkovićem, Vukojević i Bezarević su se ponovo sastali. Prljavi policajac je tom prilikom doneo informaciju da će Đindić sutradan otputovati u Banju Luku:
– Objasnio mi je koji automobil iz Đinđićeve pratnje ide i kojim putem. Depešu o Đindićevim planiranim putovanjima Bezarević je pronašao u Institutu za bezbednost MUP-a Srbije. Ispričao je još da u tom centru imaju neki monitori koji su usmereni prema rezidenciji premijera i da je odatle gledao njegovo kretanje. Tu informaciju sam preneo Spasojeviću i već narednog dana su pokušali da ubiju Đindića na autoputu Beograd-Zagreb, ali tada nisu uspeli – otkrio je Vukojević, koga su pripadnici klana iz osvete brutalno ubili 3. juna 2006.
Bagzi je, podsetimo, kamionom presekao kolonu u kojoj je bio premijer, nakon čega je uhapšen, ali i ekspresno pušten na slobodu…
Za neuspeh razjašnjenja pokušaja atentata kod “Limesa” nije ključno što je njime dobrim delom rukovodio inspektor Slobodan Pažin, koji je kasnije osuđen na sedam godina zatvora zbog šurovanja sa “zemuncima
Neuspeh je, ispostaviće se, pre bio odraz opšteg stanja u policiji koje će kulminirati uoči samog atentata. Ne samo zbog saradnika kriminalaca iznutra, nego i zato što policija objektivno nije mogla da se na pravi način suprotstavi kriminalu koji je dolazio od “zemunskog klana” i dela JSO.
Prozvao Rodoljuba Milovića!
U svojoj završnoj reči pred Specijalnim sudom, Bezarević je negirao da je “zemuncima” dostavljao informacije o kretanju premijera i tvrdio da svedoci-saradnici lažu te da je njegovo priznanje tokom istrage iznuđeno.
– U policiji su me jedni tukli, drugi saslušavali, treći čuvali, a četvrti na kraju potpisao. Ovde govorim o Rodoljubu Miloviću, čoveku koga nisam video u policiji, a koji je trebalo da potpiše moju navodnu izjavu. To nije bila moja izjava, nego ju je unapred napisao tužilac Jovan Prijić. Izgubio sam smisao za život, savršeno razumem porodicu premijera, zato mi se stalno nameće jedno pitanje kao čoveku – ko je stvarno dao dojavu o kretanju premijera, ko? Ja znam da nisam, zato se nadam da će postojati oni kojima je stalo do istine, da će ovom sudu biti važna istina, jer sve vezano za mene je laž.
Srbija Danas/Informer
