Region Danas
Domaća javnost oduševljena je serijom “Sablja” koja je počela sa emitovanjem i u kojoj je kroz osam epizoda prikazano ubistvo premijera Zorana Đinđića i situacija u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Udovica Zorana Đinića, Ružica Đinđić, jednom prilikom ispričala je detalje njihove ljubavi, a svima je bilo jasno koliko su se voleli i koliko je njih odnos bio poseban i lep.
Foto: Dalibor Danilović / RAS Srbija
Ipak, u jedninom intervjuu sestre pokojnog premijera za “Slobodnu Bosnu” 2013, Gordana Đinđić Filipović je tada otkrila da je njen brat pre Ružice voleo jednu Dušku.
Prva ljubav u gimnaziji
Na početku gimnazije prvi put se i zaljubio. Silno je voleo jednu Dušku.
– Zoran je neobično voleo Travnik. Imao je svoje društvo s kojim je sve vreme kontaktirao. U prvom razredu gimnazije imao je i prvu ljubav, zvala se Duška. Silno ju je voleo, bili su par kao sa neke razglednice. Kada je bio premijer Srbije, do njega se teško dolazilo. Jednom prilikom u Beograd su došli njegovi travnički školski drugovi. Obezbeđenje u Vladi Srbije ih nije pustilo, jer nisu bili najavljeni. Međutim, oni su se dosetili i poslali mu zajedničku fotografiju. Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da se vidi s njima – kaže Đinđićeva.
Ružica o ljubavi sa premijerom
– Upoznali smo se na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga Jugoslavija kao nedovršena država. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest.
Mladić iz Bosanskog Šamca i doktor filozofije osvojio je devojku iz Valjeva, osvojila je i ona njega. Ona je u njemu videla nešto posebno, i on je nju gledao na isti način.
– Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao. Očigledno, nije bio čovek klišea i predrasuda, nego modernista koji je sve radio prateći sopstvena osećanja, a ne osvrćući se šta drugi misle. Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina.
Zoran i Ružica venčali su i 1990. godine postali roditelji Jovane, a onda su 1993. dobili drugo dete, sina Luku.
Njih dvoje gradili su divnu priču, a onda ju je 12. marta 2003. prekinuo nemili događaj.
(Slobodna Bosna 2013/”Vreme” 2006).
Blic
