Region Danas
Pre tačno 23 godine, Most Gazela postao je epicentar dramatičnih događanja kada je Jedinica za specijalne operacije (JSO) iznenada blokirala most i naoružana do zuba, u borbenim vozilima, zahtevala smenu ministra Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Iako se tokom istrage tvrdilo da bi pobuna mogla da otkrije političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića, sudski epilog je tek 2019. godine zaključio da nije bilo reči o pobuni, već o običnom protestu.
Sukobi su počeli 9. novembra 2001. godine, kada su pripadnici JSO-a blokirali Gazelu i odbijali da komuniciraju sa komandom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Upravo ovaj događaj pominje u večerašnjoj epizodi sve popularnije serije “Sablja”.
Blic preporučuje
Godinu i po dana posle pobune, predsednik Vlade Zoran Đinđić je ubijen a direktni izvršilac bio je Zvezdan Jovanović. On i prvooptuženi Milorad Luković Legija služe 40-godišnje zatvorske kazne.
Foto: str / EPA;
Pobuna JSO – tok događaja
Dvadesetak vozila parkirano je nasred auto-puta kod Sava centra u Beogradu.
Oko njih mirno stoji sedamdesetak ljudi u uniformama, a svi na glavama imaju crvene beretke.
Reč je o Jedinici za specijalne operacije (JSO), čiji su pripadnici tokom devedesetih učestvovali na svim ratištima.
Kalendar pokazuje 12. novembar 2001, što znači u toku je četvrti dan pobune i situacija u državnom vrhu nije nimalo jednostavna.
Te godine su generalno bile daleko od jednostavnih.
U oktobru 2000. u Srbiji dolazi do velikih opozicionih demonstracija kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Foto: Danilovic Dalibor / Ringier
Godinu dana kasnije Milošević je uhapšen – u čemu su pripadnici JSO-a takođe učestvovali – a 28. juna 2001. i izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Taj događaj izazvao je veliku buru u DOS-u, širokoj koaliciji čiji su nosioci bili Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije.
Otvoreni sukob Đinđića i Koštunice
Tada dolazi do prvog otvorenog sukoba lidera dve stranke i najistaknutijih ličnosti DOS-a, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, koji se protivio Haškom tribunalu.
U intervjuu za Vreme od 5. jula 2001. godine, Koštunica je izjavio da je Haški tribunal „pristrasan” i da je zapravo „sud određenih sila i interesa, više američki nego međunarodni”.
„I pre odlaska Slobodana Miloševića u Hag, za mene je ta saradnja bila mučna, a posle ovoga što se desilo još je mučnija”, izjavio je Koštunica.
Koštunica je tada naveo da bi saradnja bila lakša da je donet zakon o saradnji sa Hagom, a koji bi „maksimalno zaštitio prava i dostojanstvo države i pojedinca”.
Foto: Jošida Masanori / Ringier
Đinđić potom u novembru odlazi u SAD, na sastanak sa tadašnjim američkim predsednikom Džordžom Bušom, a pripadnici JSO-a učestvuju u hapšenju blizanaca Predraga i Nenada Banovića.
Pripadnici JSO-a su upravo taj događaj naveli kao razlog pobune, ističući da nisu znali koga hapse i zbog čega.
„Ispalo je da su braća Banovići bivši pripadnici ili bliski saradnici Crvenih beretki iz rata u Bosni”, piše Miloš Vasić u prvom narednom broju Vremena.
„Izgleda da je nastala velika zabrinutost među starijim sastavom JSO-a: ‘Ako Hag traži, a MUP Srbije hapsi takve, da ne dođe i na nas red?’ Trebalo je nešto preduzeti.”
Otkazivanje poslušnosti
JSO je 9. novembra otkazao poslušnost komandi, povukao pripadnike iz obezbeđenja ministara u Vladi Srbije i prekinuo sve komunikacije sa nadležnima.
Na konferenciji za medije JSO-a u Kuli, rečeno je da je „jedinica obmanuta i navedena na izvršenje nezakonitog i protivustavnog akta, mimo svoje volje”.
„S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki takav akt smatramo nezakonitim, protivustavnim i odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu”, naveli su.
Put između Novog Sada i Subotice blokirali su 10. novembra, a dva dana kasnije i auto-put kroz Beograd.
Tada je pred njih izašao Zoran Mijatović, tražeći da čuje zahteve.
Tražili su smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
„Moja i Goranova ostavka nikada nije tražena i to sam sto puta pričao, ali mediji svaki put objave da jeste”, kaže Mijatović za BBC, pomalo iznerviran pitanjem.
Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije i vrhovni komandant vojske, nešto kasnije je izjavio da je revolt JSO-a „sasvim opravdan i normalan”.
„Znači, recimo, kada protestuju lekari oni izađu u belim mantilima, a kada protestuju pripadnici JSO oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima”, izjavio je Koštunica.
„Mislim da je to sasvim u redu i da je to njihov način kako oni to ispoljavaju”.
“Oslobađajuće presude očekivane”
Učesnici pobune – među kojima je bio i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac atentata na Đinđića – pred sudom su oslobođeni optužbi za oružanu pobunu.
Foto: Danilovic Dalibor / RAS Srbija
– Oslobađajuće presude su apsolutno očekivane, tužilac ništa nije uspeo da dokaže – naglašava Božo Prelević, tada savetnik ministra policije, a tokom sudskog postupka advokat Veselina Lečića, jednog od osumnjičenih.
– Nisu izneti nikakvi dokazi koji ukazuju da su meta bili Vlada Srbije, aerodrom, Narodna skupština, Ministarstvo unutrašnjih poslova, premijer ili bilo šta slično – dodaje.
Od pobune JSO prošle su tačno dve decenije, a priča o njoj i njenim posledicama i dalje izaziva brojne debate i kontroverze.
(BBC na srpskom, Insajder, Blic)
Blic
