Naš poznati muzičar ćerki je tek u 10. godini kupio mobilni i to zato što ga jedina u odeljenju nije imala: Evo šta o deci i telefonima misle influenserka, majka i psiholog i ko je od njih NAJMANJE ZA ZABRANU

O svemu ovom u “Jutru na Blic” govorili su Aleksandra Petrovski, novinarka i majka, Nikola Demonja, saksofonista i otac, Leo Ivanišević, psiholog i Nataša Kovačević – “Njezvanova”, majka, influenserka i voditeljka Blic televizije.

– Naša devojčica je sad za deseti rođendan dobila mobilni telefon. Isključivo zato što je bila poslednje dete u odeljenju koja nije imala, a ne zato što sam ja smatrao da je dobar trenutak za to. Gledam dečicu koja su se do juče slobodno igrala u parku između dve vatre, vozili bicikle i rolere. Sada trče sa “ciglom” u ruci i pokušavaju da se igraju. Ta deca su na kraju krajeva dobila i veliku odgovornost koja puno košta, da je imaju sa sobom svakog trenutka – rekao je Demonja.

Njihova ćerka je, dodaje, dobila mobilni telefon, ali isključivo ga koristi kao telefon.

– A ne kao prozor u svet neograničenih informacija u kojima ni ja kao odrasla osoba više ne mogu da razaznam šta je istina, šta je laž, a kamoli dete moje od deset godina – kazao je Demonja.

Foto: Lopolo / shutterstock

Njegova deca su, ističe, još uvek mala za društvene mreže, ali za razgovor u porodici nikada nije rano.

– Vrlo razgovaramo o tome, vrlo joj pokazujemo šta je dobro, šta nije i vodimo računa. Ona apsolutno nema društvene mreže u ovom trenutku, zato što je to za nju u ovom trenutku potpuno nepotrebno i bilo bi sigurno pogrešno. E, kada dođe moment da opet većina njenih drugara to ima, a ona nema, kao što smo već prošli sa telefonom, onda ćemo i na tu situaciju morati da reagujemo – rekao je Demonja.

Problem je, dodaje, u roditeljima.

– Ja imam problem sa ljudima koji se nalaze oko mene, koji su moji prijatelji, poznanici ili slučajne osobe u mom životu, zato što nam deca idu zajedno u istu školu, ja ne mogu da nađem zajednički jezik, jer se mi dogovorimo da nećemo decu da guramo u svet mobilnih telefona, a već sledećeg dana, ja vidim decu tih roditelja koji su to rekli, kako gledaju u mobilni telefon. E, to je problem. Nije problem u tom detetu – zaključio je Demonja.

Ispod 16 godine ne mogu na društvene mreže bez nadzora

Prema rečima Nataše Kovačević, Njezvanove, važno je u svemu pronaći balans i meru.

– Mislim da neko od 16 godina nije sposoban da sam upravlja kroz sve društvene mreže bez ikakvog nadzora jer nismo ni mi odrasli često. Tako da meni se ova odluka o zabrani mreža za mlađe od 16 godina čini jako legitimna – kazala je Kovačevićeva.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoji i nekoliko kontraargumenata povodom najavljene zabrane.

– Znamo da, generalno, bilo koja je zabrana čini da vi tu zabranjenu stvar želite još više. I ljudi umeju da budu vrlo dovitljivi i kreativni u iznalaženju načina da dođu do onoga što žele. Vi kad nešto zabranite, ljudi u principu samo nauče bolje da se kriju i da nađu druge puteve da do toga dođu. Zabrana može da bude deo neke veće politike, ali ono što se pokazalo u stvari kao šta je to što zapravo smanjuje štetne efekte društvenih mreža, to je zapravo vrlo rani razvoj kritičkog mišljenja. Dobar odnos sa roditeljima u stvari koji mogu da negde ponovo rade na toj medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju koji će naučiti decu da razlikuju lažne i prave informacije. I zapravo to su stvari koje pomažu u suštini. Bez toga sama zabrana ne znači ništa – smatra Leo Ivanišević, psiholog.

Foto: shutterstock

Serbija prva zemlja u Evropi u broju male dece koja koriste društvene mreže

Prema rečima novinarke Aleksandre Petrovski, Srbija je prva zemlja u Evropi, prema istraživanju Deca Evrope na internetu, u broju dece starosti između 9 i 10 godina, a koja svakodnevno koristi društvene mreže (u procentima: oko 65%).

– Danas postoji digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, ali isto tako imamo situaciju da mnoga deca imaju čak i sopstvene uređaje pre nego što pođu u školu. Pa čak i da im sve roditelji kažu neka ponese telefon u vrtić – rekla je Aleksandra Petrovski.

“Ključ” je u tome da se jako puno treba posvetiti deci – pričati, pričati, pričati.

– Ako dete ne može da vozi do 18. godine ili da pije alkohol samostalno do 18. godine, ne vidim zašto bismo smatrali da je zrelo i sposobno da u digitalnom svetu samostalno deluje, gde su opasnosti mnogo veće nego u realnom svetu jer iza tastature svi su hrabri i svi se predstavljaju za ono što žele da budu one, za ono što stvarno jesu. Mislim da bi to moglo smanjiti procentualno mogućnost pedofila da priđu našim klincima koji od roditelja, naročito u tom pubertetskom periodu, nastoji i da sakriju neke stvari bojeći s osude, kazne ili nerazumevanja od strane roditelja, smatra Nataša Kovačević.

Prema rečima psihologa Ivaniševića, roditelj mora da krene od sebe.

– Dakle, da li je roditelj zadovoljan svojim balansom koliko vremena provodi na društvenim mrežama, koliko se hvata za telefon i koliko njegovo dete to gleda. Dakle, mora od toga da se krene, zato što vi možete govoriti detetu jednu priču, ali ono gleda šta vi radite, kaže Ivanišević.

Ono što takođe prestavlja problem jeste i to što društvene mreže svima nama remete način na koji naša dopaminska kola funkcionišu i to je ono što stvara zavisnost.

– A šta je zapravo bitno za povezivanje tih neuronskih kola? Klackalica, pokret, bilo koje igre koje podrazumevaju koordinaciju ruke i oka – objašnjava psiholog.

Govoreći o značaju što kasnijeg “uplovljavanja” u svet društvenih mreža, Aleksandra Petrovski je navela primer svoje poznanice i njene ćerke.

Foto: Shutterstock / Ringier

– Moja poznanica je samohrana majka. Ona je došla do trenutka kada joj se ćerka zahvalila što joj je ona zabranila da koristi mreže do svoje 15. godine. Ali šta stoji iza toga? Njihovi mnogi, mnogi, mnogi razgovori. I ona je njoj otvoreno rekla – kao što ti sada prvi put imaš 13 godina, tako sam ja sada prvi put majka deteta od 13 godina. Prošle su zajedno kroz jedan lažni profil na društvenoj mreži; ona joj je rekla: “vidiš, mi znamo da je ovo lažni profil, može da se dogodi to, to, to i to. Da se vi povežete, da se ta osoba predstavi kao da je tebi prijatelj, da te pozove da se negde upoznate, a da onda dođeš u situaciju kada ti ja ne mogu pomoći”. I to su otvoreni razgovori kakve mi treba da vodimo sa našim detetom, zaključila je Aleksandra.