Ubrzano starimo i hronično smo umorni zbog loših navika: Najviše grešimo kod 1 stvari i to nas skupo košta

Doktorica otkriva zbog kojih navika ubrzano starimo, a gotovo da ih svi svakodnevno pravimo

Mnogi se pitaju da li i kako možemo usporiti starenje? Nije stvar u tome koliko ćemo dugo živeti, nego koliko ćemo biti aktivni i vitalni.

Sa starenjem dolazi do opadanja mišićne mase, menja se sastav tela, samim tim dolazi i do sakupljanja masti i gubitka koštane mase, zbog čega su naročito starije žene podložne lomovima. Zato, kad se sve to uzme u obzir, trebalo bi da se potrudimo da učinimo sve da nam se produži taj srednji period života kada smo vitalni, objasnila je profesorka Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije.

Kako profesorka dodaje, starije osobe imaju gomilu problema kada je u pitanju hrana zato što imaju slabiji osećaj ukusa, mirisa. Što se kože tiče, ona je tanja pa se manje vitamina D stvara.

Dugovečnost nasleđujemo od majke, a evo zašto ubrzano starimo

Postoji nekoliko aktuelnih teorija šta ubrzava starenje. Jedna od njih je da starimo brže zbog mitohondrije – ćelijske termoelektrane koje nasleđujemo od majke.

– Mi dugovečnost nasleđujemo od majke. Pri spajanju jajne ćelije i spermatozoida mitohondrije se uzimaju iz jajne ćelije majke. Tu su i takozvane „peri-deri“, ko se kroz život više fizički trošio u radu i bio izložen možda ekstremnijim vremenskim uslovima – brže će da propadne. Kafanski život, mnogo alkohola, cigareta, nespavanja noću, sve to utiče na proces starenja, objasnila je profesorka u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Zajedničko po pitanju starenja za žene i muškarce jeste oksidetetivni stres koji se donekle može ublažiti anti-oksidantima ili jednostavno izbegavanjem onim što ga izaziva.

– Izazivači dolaze sa svih strana – pušenje, alkohol, nedovoljno sna…  S druge strane, imamo i pozitivan stres. Primer za pozitivan stres su – hladne kupke, sauna, odnosno kratkoročno izlaganje ekstremnim temperaturama. Ili recimo intermitentni post – gde vi malo „propatite“ ali ne toliko da se uništite. Hronični stres – kod ljudi je najlešće posledica sinergije raznih faktora – ko puši i pije obično slabije spava, a onda je pod velikim stresom, objašnjava profesorka Stanišić.

Ulje iz friteze

Roditelji polako gube konce iz svojih ruku, jer deca razvijaju zavisnost od nezdrave hrane. Sve im postaje dosadno osim onoga što je jako stimulativno, a to je hrana sa visokom koncentracijom soli, šećera, pojačivačima ukusa (grickalice).

-Deca hranu gledaju kao zabavu i ne posmatraju je kao nešto za održavanje tela. To je ultraprerađena hrana. Tu se nalaze materije koje izazivaju eksploziju ukusa, trigeruju dopaminski sistem u mozgu i čine da se osećate dobro kad to pojedete. Od hrane se čovek teže odvikava nego od drugih poroka jer nju morate da uzimate. Višak štetnih materija imamo recimo u ulju iz friteze, šećeru iz gaziranih sokova. Fruktoza podiže nivo holesterola, izaziva oksiditivni stres, a takođe uzrokuje masnu degenerativnu jetru. Odsustvo zaštite je takođe problem – ako ne uzimamo voće i povrće, recimo, koje je puno antioksidanasa. Deci neretko nažalost slaniši i slatkiši menjaju obroke. Onda imate dva problema – višak štetnih i manjak korisnih materija. Posebno je opasno ulje iz friteze koje crni, objašnjava profesorka.

Zašto smo hronično umorni?

Kada je hronični umor u pitanju, imamo fizičko stanje umora i psihičko.

– Recimo neki ljudi se loše hrane pa imaju velike oscilacije nivoa šećera u krvi, ili jedu i onda im se odmah spava upravo zbog navedenog. Takođe, slabije spavaju jer imaju veliki broj nadražaja – kofein, alkohol, plavo svetlo sa ekrana. Za fizički umor obično znamo koji je uzrok, problem je što se dešava da fizčki osetimo psihički umor, a to se uglavnom dešava kod depresivnih ljudi. Oni kad zapadnu u to stanje nemaju snage da urade najjednostavnije stvari, kaže profesorka Stanišić.

Trenirajte i budite strpljivi

Greška je što ljudi očekuju prebrze rezultate, a realno je da budu vidljivi tek nakon godinu ili dve dana redovnog treniranja.

– To ne može za dva-tri meseca. Masno tkivo dopronosi raznim bolestima i ubrzanom starenju. Takođe smanjuje i priliv krvi u mišiće što znači da utiče na pad mišične mase i sprečava ikakav napredak. Masno i mišično tkivo su kao dva tabora u organizmu koja se bore za prevlast i kad jedno prevagne lakše se ide u tom pravcu. Masno tkivo utiče na hormonski disbalans, a recimo muškarci imaju manjak testosterona ako su gojazni. Ima ljudi koji imaju korektan broj kilograma i dobru liniju ali kad ih stavite na vagu imaju 30 i više procenata telesne masti. To znači da imaju manjak mišića, verovatno i skrivenu insulnsku rezistenciju i dijabetes, poručuje profesorka Stanišić.

(Telegraf/Marija Božanić)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com