Region Danas
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra 8. novembra proslavljaju praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Mitrovdan je jedan od praznika za koji se vezuje mnoštvo narodnih običaja. Jedan od njih je i “predskazanje” prema vremenu – ako sutra bude kiše ili mraza, očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega!
Pošto se ove godine proslavlja u sredu, post na Mitrovdan je obavezan. Takođe, postoji i verovanje da bi na ovaj praznik, baš kao i na Božić, trebalo da budete kod kuće, izuzev ako ste pozvani na slavu. Otuda staro verovanje da ako mitrovdansku noć provedete van kuće, cele godine ćete spavati van doma i potucati se po tuđim kućama.
Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.
Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.
Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. U srednjovekovnoj Srbiji, posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
Ovaj dan je poznat, kako se verovalo, i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine.
Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Takođe, meštani u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju oblutak (kamen) da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti.
Izvor: Kurir.rs
