AMERIKA BI MOGLA PONOVO DA GORI! Ako Tramp povuče jedan potez, počeće NEZAPAMĆENO NASILJE: Svet strepi od dana nakon izbora

Kada je Donald Tramp izgubio predsedničke izbore 2020. godine, događaji koji su usledili, uključujući napad na Kapitol 6. januara 2021. godine, ostavili su duboke posledice na američku politiku i društvo. Pitanje koje danas odjekuje jeste šta može da se dogodi ako Tramp izgubi izbore 2024. godine? Prema mišljenju analitičara, niko ne može da isključi nemire i ponovni udar na demokratske institucije, dok su protesti mogući u slučaju pobede ili poraza bilo kog kandidata.

Foto: AP/ Department of Justice, AP/ Jose Luis Magana / Ringier

Aktuelna politička situacija u SAD je izrazito polarizovana, a Tramp i dalje ima snažnu podršku među određenim delovima populacije. Njegove poruke često uključuju tvrdnje o neregularnostima u izbornom procesu, a mnogi njegovi sledbenici i dalje veruju da su izbori 2020. godine bili neregularni. S obzirom na njegov dosadašnji uticaj na pristalice, moguće je da bi gubitak na izborima 2024. mogao ponovo da pokrene talas nezadovoljstva i protesta.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na mogućnost da dođe do nemira poput onih 6. januara.

• Retorika kandidata: Ukoliko Tramp bude nastavio da dovodi u pitanje legitimnost izbora, postoji rizik da bi njegovi najvatreniji sledbenici mogli da pokušaju da spreče tranziciju vlasti. Njegova upornost u pozivima na akciju mogla bi da posluži kao okidač za nove proteste
• Organizacija i kontrola: Nadležne institucije, kao što su FBI i Nacionalna garda, nakon napada na Kapitol postale su opreznije. Povećana je bezbednost ključnih objekata u Vašingtonu, a potencijalne pretnje se prate kroz različite obaveštajne izvore
• Uloga društvenih mreža: Društvene mreže su imale ključnu ulogu u mobilizaciji Trampovih pristalica za događaje poput napada na Kapitol. Iako su mnoge platforme preduzele korake da ograniče širenje dezinformacija, pojedine grupe i dalje koriste alternativne platforme i društvene mreže, gde dele informacije i organizuju događaje
• Pravna odgovornost: Nakon događaja 6. januara, neki učesnici su procesuirani i suočili su se sa zatvorskim kaznama, što bi moglo da deluje kao faktor odvraćanja. Međutim, i dalje postoji potencijalna opasnost od ekstremnih grupa koje bi mogle biti voljne da se angažuju, bez obzira na posledice

Foto: John Minchillo, File / Tanjug/AP

Dugoročne posledice mogućih nemira

Ako bi došlo do novih nemira nakon izbora 2024, posledice bi bile duboke. To bi moglo dodatno da polarizuje društvo i postavi izazove u vezi sa verom u demokratski proces. Postoji i mogućnost da bi posledice takvih događaja mogle izazvati pojačanu regulaciju bezbednosnih i obaveštajnih institucija, kao i jačanje zakonskih mera za suzbijanje politički motivisanog nasilja.

Koliko je ozbiljna situacija govori podatak da je u nekoliko američkih država Nacionalna garda stavljena u pripravnost zbog eventualnih nemira.

Teško je sa sigurnošću reći kako bi Donald Tramp mogao da reaguje u slučaju poraza na izborima 2024. godine, ali je više puta na mitinzima i u javnim nastupima govorio je da će pobediti na izborima “ukoliko ne dođe do prevara”.

Međutim, jedna važna razlika bi mogla da bude povećana svest nadležnih organa o potencijalnim rizicima i bolja pripremljenost za scenario u kojem bi njegovo nepriznavanje rezultata izbora moglo da izazove nemire.

Postoji mogućnost da bi SAD mogle da se suoče sa sličnim institucionalnim haosom kao 2020. godine, naročito ako političke tenzije nastave da se povećavaju, a rezultati izbora 2024. budu tesni.

Foto: Alex Brandon / Tanjug/AP

I to ne samo u slučaju poraza Donalda Trampa.

Analitičari upozoravaju da su tenzije u Americi na tolikom nivou da su protesti i nasilje mogući i u slučaju da Kamala Haris izgubi izbore. U tom slučaju, moglo bi da dođe do demonstracija razočaranih birača demokrata, koji mogu da eskaliraju u nepredvidivom pravcu.

Za demokratske glasače, Tramp je najveća pretnja demokratiji i Sjedinjenim Državama kakve oni poznaju, zbog čega nije isključeno da će burno reagovati na poraz Harisove.

– Što se tiče Donalda Trampa to ne bi bilo iznenađenje, jer je i 2016. i 2020. govorio da će ga demokrate pokrasti na biračkom mestu, iako je 2016. pobedio, a 2020. izgubio. On ponovo koristi tu retoriku, a sada čak govori da se to dešava uveliko. Iz tog razloga sa njim ne bi trebalo biti iznenađen bilo kojim postupkom, a sada ima i medije koju su manje kritični prema njemu kao 2020. i mrežu X (Iks, bivši Tviter) Ilona Maska koja mu je ovog puta dostupna – kaže za “Blic” Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije “Novi treći put”.

Foto: SAUL LOEB / AFP / Profimedia

Kada je reč o demokratama i njihovim pristalicama, Milić ističe da veruje da će protesti u slučaju poraza Kamale Haris biti mirni.

– Kada se radi o demokratama ti protesti su mogući kao i 2016. u scenariju Hilari Klinton koja je dobila više glasova, a izgubila izbore u broju elektorskih glasova, pa je dosta ljudi osetilo nepravdu i protestovalo neko vreme. Međutim, primopredaja vlasti je tada prošla bez problema – objašnjava Milić.

Birači u Americi zabrinuti zbog političkog nasilja

Birači u Sjedinjenim Državama, njih oko 40 odsto, zabrinuti su da bi nakon predsedničkih izbora moglo da usledi političko nasilje, kao i pokušaji poništavanja izbornih rezultata, pokazuju rezultati ankete koju su sproveli agencija AP i Centar za istraživanje javnog mnjenja.

Foto: BONNIE CASH / UPI / / Profimedia

Istraživanje je pokazalo da su američki građani zabrinuti i zbog toga što bi sve to moglo da ostavi posledice po demokratiju.

Četvoro od deset registrovanih birača navelo je da je izuzetno ili veoma zabrinuto zbog nasilnih pokušaja poništavanja izbornih rezultata nakon prethodnih predsedničkih izbora 2020. godine, kada je bivši američki predsednik Tramp pozvao svoje pristalice da nasilno upadnu na Kapitol u pokušaju poništavanja zvaničnih izbornih rezultata.

Mnogi birači smatraju da Tramp ne bi priznao poraz na predstojećim izborima.

Trampova nastojanja da pobije volju glasača i ostane na vlasti uprkos porazu 2020. godine, naveo je deo anketiranih birača da kažu da Tramp ponovo neće želeti da prizna poraz ukoliko izgubi od demokratske kandidatkinje.

Foto: AP/ Patrick Semansky, AP/ Jose Luis Magana, AP Mark Schiefelbein / Ringier

Devetoro od deset anketiranih reklo je da smatra da je poraženi kandidat na izborima obavezan da se saglasi sa rezultatima nakon što svaka od država okonča prebrojavanje glasova i nakon što budu rešeni pravni sporovi.

U vezi sa Kamalom Haris nema takvih zabrinutosti. Gotovo osam od deset glasača uvereno je da će prihvatiti rezultate u slučaju poraza, uključujući solidnu većinu republikanaca.

Pristalice obe stranke zabrinuti su za sudbinu demokratije u zavisnosti od ishoda novembarskih izbora.

Sve o izborima u Americi 2024. možete pratiti na sajtu “Blica”.