Region Danas
On je kobnog dana, čekao devojku na stanici, kada se obrušila betonska konstrukcija na putnike koji su čekali prevoz. Spasioci su tog dana iz ruševina među prvima izvukli telo mladića.
Više od stotinu njegovi rođaka i prijatelja došli su da ga isprate na večni počinak. Neutešna porodica bila je u kapeli i primala saučešće, a iz prostorije samo su se čuli jecaji, dozivanje stradalog i uzdasi. Svako ko bi i uspeo da zadrži suze pri ulasku u kapelu, izlazio bi iz nje sa bolnim grimasama na lici i suzama u očima.
Sa cvećem i svećama u rukama prilazili bi kapeli koja je bila mala da primi sve one koji su došli da se oproste od njega.
Bol, jauci i dozivanje od strane svoje slomljene i neutešne majke parali su nebo. I kamen bi zaplakao na svaki njen ispušten krik i dozivanje.
Nakon opela sveštenik je održao kratak govor pre nego što se formirala tužna kolona.
– Ti si bio jedan cvet u bašti koji je otkinut i poslat u rajsku nebesku baštu, tamo pripadaš. Nikada ne smemo da zaboravimo, kao ni sve ostale žrtve tragedije – rekao je on, a potom je mladićev brat stao na čelu kolone noseći njegovu fotografiju na kojoj se smeje, dok je tik do njega bio njihov brat od tetke koji je nosio drveni krst.
Kovčeg je podignut na kolica , pa je krenula tužna i nepregledna kolona ka njegovoj večnoj kući.
Kada je sanduk spušten muk i tišinu prekinuli su jecaji i bolni uzdasi. Dozivajući stadalog mladića, njegova majka se trudila da dostojanstveno izdrži do kraja.
– Nikada te nećemo zaboraviti, ti si naš. Nisi svestan koliko si nam značio, koliko te volimo i koliko smo bili srećni da se deo nas. Ovo što si otišao na ovakav način je dokaz da život nije fer, nikako nije fer. Vole te puno tvoji drugari i čekaj nas na nekom boljem mestu – pročitala je devojka govor nakon što je sanduk spušten.
Neutešna porodica ostala je dugo okupljena iznad njegovog groba nakon što je on sahranjen. Ekipa Hitne pomoći morala je da reaguje i pružila je prvu pomoć mladićevoj majci.
Izvor: Srbija Danas/Kurir
