Region Danas
Prvo: Kamala Haris je jasni favorit nemačke vlade, koja se nada nastavku bliskih transatlantskih odnosa i multilateralizma pod njenim vođstvom. Osim toga, i velika većina nemačke javnosti podržava Haris, to pokazuje i najnovija anketa ARD-Dojčlandtrend.
A koji su ključni aspekti trenutno od posebne važnosti za Nemačku kada se radi o SAD?
Ukrajina
Jedno od najvažnijih pitanja za nemačku vladu glasi: šta će biti sa podrškom Ukrajini? SAD su daleko najveći podržavalac Ukrajine, u oružju i finansijski, a odmah iza njih dolazi Nemačka.
Kamala Haris nikada nije dovela u pitanje podršku Ukrajini, izjavivši da će SAD ostati „čvrsto na strani Ukrajine i naših NATO saveznika sve dok je to potrebno”. Baš tako je to uvek iznova formulisao i kancelar Olaf Šolc.
S druge strane, Tramp zagovara brzo okončanje rata, što bi verovatno značilo da bi Ukrajina morala da se odrekne dela teritorija pod ruskom okupacijom. No, kako bi američka politika prema Ukrajini izgledala pod Trampom, nije jasno, ističe stručnjak za bezbednost Niko Lange. „Ne možemo reći da će Donald Tramp, ako pobedi, prodati Ukrajinu. Posebnost Donalda Trampa je u tome što nije predvidiv.”
NATO/Međunarodna bezbednost
Haris se izrazila kao snažna zagovornica multilateralne saradnje i NATO. Po njenom mišljenju, bilo bi nerazumno, ugroziti globalne saveze SAD.
Tramp je, s druge strane, više puta doveo u pitanje samu svrhu NATO. Pre svega zahteva od saveznika da više novca izdvajaju za sopstvenu odbranu – i pri tome dovodi u pitanje NATO pakt (član 5) o međusobnoj odbrani. Čak je neko vreme hteo da povuče američke vojnike iz Nemačke.
Niko Lange i u ovom slučaju kaže da treba izbeći crno-belo razmišljanje: „Ako ne gledamo samo na Ukrajinu, već na evropsku bezbednost u celini, postoji razlog za pretpostavku da bi Evropljanima bilo nešto lakše i predvidljivije ako pobedi Haris. Ali treba reći da je neophodnost da Evropljani više učine za sopstvenu bezbednost prisutna u oba slučaja i da se to ne može izbeći.”
Privreda/Trgovina
SAD su jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke. Stoga ekonomska politika Vašingtona ima snažan uticaj na Nemačku.
Tramp je u slučaju pobede na izborima najavio carinu od 60 procenata na uvoz iz Kine i 20 procenata na uvoz iz ostatka sveta. To bi nemačke proizvode u SAD učinilo znatno skupljim. Posebno bi bili pogođeni automobilska i farmaceutska industrija.
Zato mnoge nemačke industrijske kompanije strahuju od Trampove pobede. U istraživanju Ifo instituta otprilike dve nedelje pre izbora, 44 procenta anketiranih kompanija boji se negativnih posledica u slučaju Trampovog predsedništva. Samo 5 procenata očekuje pozitivne efekte, dok 51 procenat ne očekuje nikakvu razliku.
Prema navodima u jednoj Ifo studiji, samo Trampova najavljena carina mogla bi smanjiti nemački izvoz u SAD za skoro 15 procenata. A to nije sve: mogu se očekivati i indirektni efekti carinskih barijera na Nemačku. „Može se pretpostaviti da će trgovinski partneri, odnosno Kina, reagovati”, kaže Baur za DW, „i to je možda najveći strah, da upadnemo u spiralu eskalacije, u kojoj bi zatim došlo do globalnog trgovinskog rata”, kaže Andreas Baur iz Ifo instituta.
Međutim, bez obzira na to ko pobedi 5. novembra, nemačka privreda ne očekuje liberalizaciju američke trgovinske politike. Oba kandidata „fokusiraju se na jačanje domaće industrije i žele da vrate radna mesta u prerađivačkoj industriji u zemlju”, rekao je nedavno predsednik Saveza nemačke industrije, Zigfrid Rusvurm.
Andreas Baur iz Ifo instituta to potvrđuje: „Postoje kontinuiteti od Trampa do Bajdena, posebno u vezi sa trgovinskom politikom prema Kini. Bajden je zadržao visoke carine koje je Tramp uveo na kineski uvoz, nedavno je čak povećao carine na kineske električne automobile na preko 100 procenata. Velika razlika između Trampa i Haris je odnos prema saveznicima. Retorika kod Trampa je jasna: SAD protiv ostatka sveta. Kod Haris, bar mi se čini, postoji svest da su SAD potrebni saveznici.”
Zaštita klime/energija
Kamala Haris smatra klimatske promene „egzistencijalnom pretnjom” za čovečanstvo. Kao potpredsednica podržava Zakon o smanjenju inflacije iz 2022, paket koji je težak više stotina milijardi i odnosi se na zaštitu klime i socijalnu zaštitu.
U slučaju Trampove pobede, očekivalo bi se udaljavanje SAD od zaštite klime, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To bi nemačkoj vladi, kojoj je zaštita klime važan prioritet, dodatno otežalo postizanje međunarodno obavezujućih pravila za smanjenje emisije CO₂.
U predizbornoj kampanji Tramp je tvrdio da se Nemačka, nakon neuspešnog odustajanja od fosilnih goriva, ponovo okrenula izgradnji termoelektrana na ugalj, „jedna elektrana nedeljno”, što nema veze sa životom.
Tramp je već nekoliko puta slično slično govorio, između ostalog i u TV-duelu s Haris. Na to je reagovalo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na platformi X: „Sviđalo se to Vama ili ne: nemački energetski sistem je potpuno funkcionalan, s više od 50 procenata obnovljivih izvora energije.” Nemačka sve više isključuje termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane, umesto da ih gradi. „Najkasnije do 2038. ugalj će biti isključen iz mreže.”
Srbija Danas/DW
