Владимир Томовић и Цар апеловали и православцима и римокатолицима да не чине ово никако – одбрана хришћанских вредности

Владимир Томовић и Филип Цар недавно су се обратили својим пратиоцима на Инстаграму поводом све присутније прославе Ноћи вештица на Балкану. Обојица су изразила став да овај празник, увезен путем популарне културе из Америке, нема корене у локалној традицији и да га прави хришћани не би требало славити. Иако долазе из различитих средина и припадају различитим хришћанским деноминацијама, Томовић као православац и Цар као римокатолик деле сличан став према овом феномену, сматрајући да такав празник није примерен хришћанској вери.

Томовић припада Српској православној цркви те је за њега данас Свети Лука, један од апостола и писац једног од јеванђеља. Филип Цар, с друге стране, као римокатолик, данас обележава Дан свих светих. Упркос разликама у вери и календарима који одређују њихове празнике, обојица су сагласни да Ноћ вештица нема места међу хришћанима на Балкану.

Томовић је био директан, те се обратио онима који данас купују и облаче маске. 

– Гледам нешто ову хистерију око ноћи вештица. Једино што имам да вам кажем на ту тему: Поп**ам вам се на маске, стоко без репа- написао је Томовић.

Филип Цар је, са друге стране, окачио постер једне странице на коме се позива бојкот овог празника. 

– Ја сам хришчанин. Ја славим Празник свих светих и Дан мртвих, а не ноћ вештица. Реци и ти: не, не, не – стоји на слици.

Како је настао празник Ноћ вештица?

Ноћ вештица, позната као Халовин, има своје корене у древном келтском празнику Саун (Самхаин), који су пре више од 2000 година обележавали Келти на подручју данашње Ирске, Велике Британије и северне Француске. Саун је означавао крај жетвене сезоне и почетак зиме, а веровало се да се у то време отварају границе између света живих и мртвих. Келти су палили ватре и носили костиме како би отерали зле духове, док су истовремено приносили жртве боговима у нади да ће их заштитити током мрачних зимских месеци.

Ширење Хришћанства донело је промене у начину обележавања овог празника. У 8. веку, папа Гргур III прогласио је 1. новембар за Дан свих светих, док је ноћ пре тога постала “All Hallows’ Еве” или Ноћ уочи Свих светих, касније скраћено у “Halloween”.

Током времена, овај обичај прешао је у Северну Америку с ирским имигрантима у 19. веку, где је убрзо постао популаран. Америка је, с временом, трансформисала Ноић вештица у забавни празник с маскама, слаткишима и украсима, и тако га вратила у свет као догађај усмерен на забаву и дружење.

Глобализација, као и снажан утицај америчке културе, довели су до ширења Ноћи вештица широм света. Амерички филмови, серије и брендови представили су Ноћ вештица као забавну и комерцијални догађај, док су друштвене мреже и интернет додатно убрзали ову популарност. У многим земљама, овај празник данас нема дубље духовно значење, већ је пре свега прилика за маскирање, тематске забаве, маркетинг и капиталистички обрт зараде, чиме постаје део глобалног културног феномена.

Зашто су хришћани против Ноћи вештица? 

Неки хришћани не воле Ноћ вештица јер сматрају да овај празник слави и промовише елементе окултизма, магије и смрти, што је у супротности с њиховим верским уверењима. У корену Ноћи вештица су пагански обичаји повезани с древним келтским веровањем да се током тог периода духови мртвих враћају међу живе. За многе хришћане, укључујући и поједине свештенике и верске лидере, овакве традиције одударају од вредности које хришћанство промовише, попут наде у вечни живот и вере у спасење. Осим тога, комерцијализација и површност које су данас присутне у слављењу Ноћи вештице додатно одбијају хришћане који сматрају да празник подстиче материјализам и тривијализује озбиљна питања живота и смрти.