Region Danas
Kod nas je pomenuti “Helovin” sve popularniji, ali uglavnom među mlađim generacijama i u urbanim sredinama. Ipak, stav SPC je jasan: iza svega ovoga se nalazi ateizam, udaljavanje od vere i negacija postojanja kako Boga tako i đavola.
Na zvaničnom sajtu Eparhije valjevske stoji saopštenje Protonamesnika Aleksandra Vučaja koje prenosimo u celosti.
– Zato, ljubljeni moji, bežite od idolopoklonstva… A ja neću da ste zajedničari sa demonima… Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku, ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od Njega? Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi, sve mi je dozvoljeno, ali sve ne izgrađuje – (1. Kor. 10, 14-23).
Vreme i savremena civilizacija u kojoj živimo, internetom, društvenim mrežama, medijima i brzom komunikacijom, učinila je planetu globalnim selom.
Globalizam i postmoderni svet postali su arena i pijaca bez granica, za multinacionalne kompanije i korporacije raznih profila, koje su u besomučnoj trci za profitom kreirala potrošačka društva oličena u simbolici šoping mola. Bolest potrošačke bulimije, pomračila je svaki vid društvenog života, oličenog u događajima praznika. U paketima poklona za kojim savremeni čovek hrli, zapakovani su i najrazličitiji kulturološki obrasci, običaji, simboli i sadržaji zli, mračni i podmukli. Truli i gorki plodovi, postavljeni su na trpezi demonskoj i idolopokloničkoj koja je zaodenuta plaštom nekorisne i čovekoubistvene slobode, kojom se hrane paklene čeljusti srebroljublja i zla.
U stihiji neopaganizma, potrošačkog ludila i instant zabave, koja nam dolazi iz zapadnog sveta, koje nerasudno i slepo prihvatamo, puštajući ih da nam se latentno, najviše kroz medije, podvuku u živote, mi dopuštamo da nam zadiru u temelje našeg pravoslavnog identiteta i kulture. Tako smo “bezazleno i dečije”, dozvolili da nam živote pomrači tama paganskog i neznabožačkog mraka, uzimajući učešća u “noći veštica” i time, svesno ili nesvesno pridali značaj ritualima i običajima potpuno stranim našem životu i veri. Neshvatljivo i prenaglašeno akcentovanje običaja evro-američke civilizacije, koji, ako su uopšte vredni pomena, treba da budu samo puki podatak iz istorije i kulture na časovima engleskog jezika, postali su praktikovanje nakaradnih maskenbala, koji svojom simbolikom veličaju trpezu demonsku, laž, besmisao i nezasiti materijalizam uvijen u blještavi omot slatkiša.
U toj i takvoj, jezivoj Salominoj igri smrti, đavo lukavo prikazuje sebe i svoje demone kao privlačne, zanimljive, razdragane i zabavne. Kroz igru, mladim i nezaštićenim dušama predlaže, a u tome imaju učešće i podršku roditelja, da se preoblače, preoblikuju u ružno, đavolsko, zlo i nasilničko, podstičući ih da potiskuju i ruže svoj ljudski i božanski lik i da u toj nakaradnosti uživaju. U originalnom, mračnom obredu, deca idu u domove i porodice, obredno im preteći da će im učiniti zlo, neku „vragoliju“ ili smicalicu, da bi ljudi obredno “dali đavolu danak”, da bi se izbavili (engl. Trick or Treat).
Ova demonska lakrdija i “trgovina” perfidno pokušava da nam otupi, razblaži, a konačno i ukine odbojnost, oprez i protivljenje zlom i demonskom, nastrojenja koja su prirodna i koja smo stekli i koja razvijamo u našem tradicionalnom društvu, upravo uzrastajući u svojoj veri i Crkvi. One su naš istiniti identitet.
– Ja sam svetlost svetu, ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života – (Jn. 8,12), govori naš Gospod Isus Hristos. Život Crkve i svaki praznik i njoj, u Duhu Svetom, jeste događaj života i svetlosti. Naša vera, predana od Gospoda apostolima i svetiteljima Crkve jeste u svojoj biti svetlost Vaskrsenja i večnog života. Okretanje lica od ove svetlosti jeste uranjanje u tamu i besmisao, u smrtnu zloupotrebu slobode koja ne koristi i ne izgrađuje. Po rečima apostola Pavla, izgrađujmo sebe i druge, naročito svoju decu i mlade, u čaši i trpezi Gospodnjoj, u Crkvi i Liturgiji, u slatkom Pravoslavlju.
Ne sedajmo i klonimo se trpeza demonskih i tame “noći veštica” već radujmo se sa svima Svetima, sa celom našom Crkvom, sjaju lica Božijeg – Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Oni su neraskidiv deo našeg sveukupnog hrišćanskog identiteta, liturgijskog iskustva Crkve, zalog svetosavlja koji smo dobili kao kršten i prosvećen narod”, zaključuje se u saopštenju.
Srbija Danas/Kurir
