Region Danas
Prošlo je tri nedelje od stravične tragedije, a posledice ostaju trajne.
Pisac Dušan Nedeljković izjavio je da je do juče mislio da smo mi kao brod bez kormilara, ali od kada je grad reagovao na potrebe dece i roditelja da se u OŠ “Vladisalv Ribnikar” da se ne vraćaju nakon masakra koji je počinio trinaestogodišnji učenik te škole smatra da se može doneti neki mir među ljudima. On je otkrio i da je nekoliko dana posmatrao svog sina, koji je takođe, učenik ove škole, nakon čega je odlučio da ga povuče iz grada.
– Sve je bilo lepo fino i krasno, dok se nije desila ovakva tragedija. Ja još uvek ne mogu da shvatim da se u mom Beogradu ovakva tragedija dogodila. Do juče sam se plašio da smo mi kao brod bez kormilara, međutim, bitno je da je juče grad reagovao, da je država reagovala i izašla je neka ponuda koja bi mogla da donese neki mir među ljude – kaže Nedeljković.
On takođe ističe i da roditelji nisu razjedinjeni i da im je jedini cilj da deca godinu završe živa i zdrava.
– Imamo samo cilj da naša deca završe godinu živa i zdrava i prvog septembra uđu u jednu novu, higijenski bezbednosnu zonu, gde ćemo ih poslati sa radošću i gde će oni ići sa radošću – kaže Nedeljković.
Nakon konsultacija sa prijateljima koji su, prema njegovim rečima, psiholozi i psihijatri, odlučio je da svog sina izmesti iz grada.
– Savetovali su me da posle svih tih sahrana ja izvedem sina iz Beograda. On se sinoć vratio u Beograd i mislim da će danas ići na trening košarke, gde trenira sa dečacima iz VII/2 na koje je bilo pucano. Meni deca površinski izgledaju okej, šta se dešava noću po sobama , ja ne mogu da kažem. Mogu da kažem za mog sina, i šta me je navelo da ga izvedem iz Begrada… Posle jedno četiri pet dana zagledanja jednu noć mi je oko 3h stigla poruka “Tata, molim te dođi, ja ne mogu da spavam”. I tada sam doživeo prvi susret sa tim lomom – kaže Nedeljković.
Iako je sam video sav užas u “Ribnikaru” za sebe kaže da je naučio da se nosi sa stresom.
– Imam više sahrana na kojima sam bio, nego na kojima ću biti. Naučio sam da se nosim sa stresom i na kraju krajeva ja nisam doživeo tu najveću tragediju, ja nisam izgubio dete. Mi nijedno dete ne osuđujemo koje ide u školu. Neki roditelji misle da je dobro da deca budu u školi, ja lično mislim da nije, da je potrebno da ih pošaljemo po kulturnim centrima – ističe Nedeljković.
On navodi i da se oko ovog stava okupilo oko 300 roditelja, a danas će poslati i dopis predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić. Njegov razlog da ne pošalje sina u školu je i jedna vrsta solidarnosti da roditeljima poginulih đaka.
– Tri devojčice koje su poginule išle su sa mojim sinom od jaslica. Kada ja prođem pored majke jedne od poginulih devojčica i ona mene zagrli i počne da se trese, ja se tu polomim. I onda počnem da se solidarišem sa ljudima, da bar nešto mogu da uradim i onda kažem neće moje dete ići u školu – kaže Nedeljković.
Predložio direktorki, pedagogu i psihologu da daju ostavku
– Trebalo bi da dobiju suspenziju ili da se same suspenduju. To bi bio jedan moralni čin. Ona se našla na tom mestu u to vreme kada neka odgovornost mora da postoji. Mislim da ona treba da bude u ostavci, da ponudi suspenziju, ali mora da sačeka da se završi ceo ovaj proces – kaže Nedeljković.
On se pita i da li je stručna pomoć ponuđena osoblju koje je pralo krv poginulih.
– Počele su da stižu ocene, lupaju im neopravdane… Da li neko radi sa tim tetkicama, ko je prao tu krv… Ljudi, to je mesto zločina, našu decu su pobili tamo. I sada mi pričamo da se treba vratiti u neku normalu – navodi Nedeljković.
Vrlo nesuptilno rečeno da je umrla devojčica
– Kada sam razgovarao sa direktorkom, pitao sam šta će biti ako premine neko od onih koji su u bolnici. Ona mi je rekla da ne zna. Idući dan su im vrlo nesuptilno na trećem času saopštili da je umrla devojčica. Opet cika, vriska, jedna je pobegla iz škole, nisu mogli da je nađu. Zašto to radite?! Deca mogu da odu na Taš u bilo koji kafić… Mi moramo da vodimo računa, mora da se naprave nove bezbednoste procedure – kaže Nedeljković.
On navodi i da je siguran da posle 03. maja u Srbiji neće biti ništa više isto, ali je i pohvalio rad policije, koja je prema njegovim rečima jako dobro reagovala.
– Mi želimo da treći maj bude dan kada se školska godina završila, ne samo u “Ribnikaru”, nego i u celoj Srbiji. Sada samo treba da se nađe način kako da se ta nastavna aktivnost sprovede do kraja. Kada se sve to desilo, mi smo bili sluđeni, ali deca su se držala zajedno – ističe Nedeljković za “Prvu” TV.
Izvor: srbijadanas.rs
