Region Danas
Aleks je Amerikanac koji već godinu dana živi sa suprugom Srpkinjom u Beogradu, sa njihovo troje dece i tazbinom. U braku je skoro 5 godina, iskusio je noćni život u Njujorku i Los Anđelesu, a onda odlučio da se preseli kod porodice svoje supruge, u beorgadskom naselju. Za Ameriku ga još veže posao, koji obavlja od kuće u Beogradu. Biti američki zet za Aleksa predstavlja neverovatnu stvar.
“Uvek su (tast i tašta) na mojoj strani. Možda zbog toga što ne pričam toliko srpski, a moja tašta ne priča engleski, ali nikada se nismo posvađali. Ne znam da li je zbog toga što im se sviđam ili zbog toga što ne možemo baš da komuniciramo, ali mnogo je volim. Oba moja brata imaju priče o teškim odnosima sa tazbinom, ja ih nemam. Ništa drugo nisam osetio osim ljubavi i podrške, veoma sam zahvalan zbog toga”, započeo je ovaj Amerikanac.
Uporedio je zatim način odgajanja dece u Srbiji i SAD i kao glavnu razliku naveo parkove.
” Ovde kad odeš u park uvek je pun dece. Nije tako u Americi. Tamo su ljudi koncentrisani da imaju svoju kuću, lepo dvorište sa igralištem. To se moglo uočiti kada smo otišli da posetimo moju majku, koja živi u prigradskom naselju sa lepim kućama koje imaju igrališta u dvorištu, ali niko se nije igrao u njima. Kad prošetaš tim naseljem, svi te zovu da svratiš: Dođite kod nas, da se igrate sa decom. Niko ne želi da izađe iz kuće, žele samo da neko dođe kod njih. Dok je u Srbiji prostor organičen, što se tiče dvorišta i tih stvari, pa svi idu u park. U parku uvek ima nekoga, to se ne viđa u Americi“, naveo je.
Takođe, kao jednu od situacija koja mu se jako dopala je kada u parku gde se deca igraju ima penzionera, koji sede, posmatraju dečju igraju i komentarišu kako su deca slatka.
“Da takvu situaciju vidite u Americi, pomislio bi: ‘Šta se ovde događa. Zašto je ovaj čovek tu, šta pokušava da uradi. Moram dobro da pazim na decu’. Opuštajuće je da pustite decu da budu deca bez potrebe da ih držiš na povocu. Ja želim da moja deca na taj način vide svet, ne želim da ga se plaše. Naravno da moraju da budu oprezna, ali ne želim da se plaše”, rekao je.
Prisetio se i situacije tokom kovida, kada mu je supruga bila trudna.
“Kad mi je žena bila trudna, uopšte nije čekala redove, svi bi je puštali preko reda. U Americi, kada bi mi trudna supruga otišla do neke radnje, kunem se, ne bi je pustili preko reda. Morala bi da čeka, kao i svi ostali.”
Njegovo najstarije dete ima 6 godina i ide u vrtić, a Aleks je uočio razlike i u tom segmentu. Kako kaže, u Srbiji vaspitači vole svoj posao, i ne rade ga da bi se obogatili, već zato što zaista vole decu, dok u Americi više na to gledaju kao na posao.
“U Americi vaspitači imaju i mnogo ograničenja . Ovde dobijam fotografije i video snimke moje dece kada su na izletu, i vidim da ih vaspitači grle, ljube, pakuzuju ljubav. U Americi ne smeš to da radiš, neko bi bio prijavljen, neki roditelj bi to pogrešno protumačio.”
“Po mom mišljenju nema boljeg mesta za životne prilike od Njujorka. Voziš se metroom, sa tvoje desne strane nalazi se beskućnik koji se verovatno uneredio, a sa tvoje leve strane imaš izvršnog direktora milionera. Dakle svi su tamo. Ako želiš prilike, Njujork je najbolje mesto za to. Ali ako ideš u Njujork samo da bi se družio, mislim da tamo nećeš pronaći sreću”, kaže srpski zet.
“I u Srbiji možeš da imaš prilike, ali moraš sam da ih stvaraš, dok u Njujorku samo naletiš na priliku. Ja sam savršen primer toga, dok sam radio u svom baru u Njujorku upoznao sam suprugu, radila je kao konobarica. Momak koji je izmislio neki proizvod, sa kojim još uvek radim, bio je redovna mušterija u baru. To vam je Njujork”.
Razlike između američkog i srpskog načina života
Aleks, kao i mnogi drugi, kao glavnu razliku navodi životni tempo.
“U Americi si uslovljen da budeš produktivan i da radiš. U ranim godinama se osamostaljuješ i onda moraš tako da živiš, da bi platio račune, kiriju… Ovde je manje toga i to cenim jer mogu da usporim. Budim se svakog dana i mogu da dišem, na svojoj sam terasi, pijem kafu.“
Ipak, kako kaže, u Srbiji je teže naći produktivne ljude.
“Renovirali smo dvorište, renovirali smo stan. Jako je teško naći pouzdane ljude koji će doći i uraditi posao. To me je baš namučilo”, rekao je iskreno Aleks za Youtube kanal “Attic Life”.
O privatnosti i razlici između Amerike i Srbije
“Mi (Amerikanci) volim da imamo privatnost, ovde toga nema. Bilo kad, ženini rođaci se samo pojave i nikad se ne najave kad dolaze. To je lepo, ali istovremeno kad dolaziš iz kulture gde nisi naviknut na to… Imao sam diskusije sa suprugom o tome. Rekao sam: ‘Nije da ne volim tvoju rodbinu, svi su divni, toliko toga čine za moju decu, ali jedina osoba u ovom svetu sa kojom želim da živim si ti'”, objasnio je Aleks.
Ipak, kaže da život u zajednici ima i svoje prednosti.
“Imaš svoju kuću, troškovi života su manji. U Srbiji ako ne uspeš u nečemu, znaš da uvek imaš gde da se vratiš. Čak i ako sve propadne možeš da se vratiš na početnu tačku, mladi u Srbiji imaju tu sigurnost. Kao da Srbija zapravo ima svoj ‘američki san’, kojim se Amerika toliko ponosi”, rekao je on.
Srpski zet kaže da ne shvata kafane i da mu jako nedostaju barovi.
“Postoji nešto lepo kad odeš u bar, pa sedneš za šankom, tu su velike stolice, šanker, ljudi dolaze, sa nekim možeš da se upustiš u konverzaciju, ali i ne moraš. To mi zaista nedostaje. Takva vrsta socijalizacije. To se ne viđa ovde. Ako ideš u kafanu, ti sediš za stolom, piješ pivo, jednostavno nije isto. Ne kažem da ne barovi ovde ne postoje, ali u predgrađu i ne baš”, rekao je on na kraju.
(Kurir.rs/Mondo/M.J)
