Region Danas
Na današnji dan pre 32 godine ubijen je Aleksandar Knežević Knele, verovatno najupečatljiviji lik kriminalnog miljea Beograda devedesetih godina prošlog veka. Nijedna likvidacija tog perioda nije privukla toliko pažnje, kao ona u “Hajatu” 28. oktobra 1992. godine.
Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je te 1992, kada je ubijen, u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu… Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi. Ispraćen je uz zvuke pesme “Tiho noći”.
Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i njegovi prijatelji Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. Priča se da je njegov otac želeo bolju parcelu za svog sina i da je zbog toga izmešten. I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća. Klupica, saksije i sveće krase grob ovog momka koji je u to, svoje vreme, imao vodeće mesto među momcima koji su hteli “sve i odmah”.
O njegovom životu mogao bi se snimiti ozbiljno dobar film, ili ozbiljno tužna priča o jednoj ludoj i usijanoj glavi, zveri, koja je godinama držana zatvorena u kavezu, a kada je puštena napolje – čitav Beograd postao je njegov. Lajao je, grizao, napadao sve na šta je nailazio, sve dok ga hici te oktobarske noći nisu zaustavili. I to je to. Bio bi to blokbaster. Najgledaniji film, čija se poslednja scena odvija u čuvenom apartmanu 331 hotela “Hajat”, u kome je ubijen. Klinac, 21-godišnjak, o kom se i posle više od tri decenije ispredaju urbane legende. A možda to i nisu legende.
Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a 2017. godine slučaj je proglašen zastarelim. Dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca – kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune – ne jenjava.
Predvideo rat u Jugoslaviji
Društvo i država kumovali su tome da jedan mladić, tek punoletan, zagospodari gradom i u njemu postavi nova pravila i svoje (ne)moralne zakone.
I iako je bio deo tada najsnažnijeg voždovačkog klana, priče koje se o njemu ispredaju uvek idu u smeru da je bio odan društvu, uvek tu za ortake, često preuzimajući njihove dugove kakvi god bili. Kažu da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Kažu, takođe, i da je predvideo rat u velikoj Jugoslaviji.
– Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova – ispričao je Knele na bazenu na Košutnjaku dok su ga svi gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.
Šifra za ubistvo bila: “Knele ide sam”
Ljuba Milanović, tadašnji inspektor, mnogo godina nakon ubistva otkrio je da je preko radio veze javljeno: “Idi u Hajat. Ubijen je Knele”. To se, kako je Milanović ispričao, nikad nije radilo, već su se inspektori upućivali na mesta zločina bez informacija o akterima zločina.
Prema nalazima istrage, Knežević je ubijen sa tri metka ispaljena u potiljak, dok je na stomaku ležao na podu. Na vratima sobe 331 nije bilo tragova provale, zbog čega se veruje da je poznavao ubicu. Policija nije pronašla kasete sa sigurnosnih kamera hotela “Hajat” – jednostavno, nije ih nije bilo. Ali jeste pronašla krvlju ispisanu poruku na ogledalu: “Broj 1”, poruku koja ni do danas nije dešifrovana.
U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka. Dodatnu misteriju zadao je i otac ubijenog Kneleta, Dušan Knežević, koji je posle ubistva rekao šta mu je otkrio jedan od inspektora.
– Jedan moj prijatelj iz SUP-a rekao mi je da je kobne večeri preko policijske “motorole” preneta poruka: “Knele ide sam” – dodao je Dušan Knežević posle ubistva.
Oni koji su bili bliski Kneletu, tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.
Posećivali Ostrog
Pored mnogih trendova koje je Knele postavio, bio je i onaj da svi tadašnji momci moraju da se slikaju ispred manastira Ostrog, kog su zvali “Rols Rojs među manastirima”.
Ne zna se koliko je tačno puta on, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila. Tako je i u manastir odlazio onako kako se inače kretao: sa oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.
Jedini video-snimak na kom je Knele
Iza njega je ostalo malo fotografija i, kako se dugo mislilo, nijedan snimak. Sve do skoro bilo je nepoznato kako je Knele zvučao, a onda se pojavio video sa sahrane njegovog najboljeg druga iz detinjstva, Radovana Lagundžića Žapca.
– Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zejedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao – izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.
U jednoj TV emisiji prikazan je i grafit, Kneletov potpis, ispisan u naselju u kom je živeo, a koji je tu već 40-ak godina. Na njemu piše: “Klopa, Knele i Steva”.
I pokojni pevač Džej je pred 35.000 posetilaca koncerta na Sajmu jednom prilikom rekao: “Evo jedna pesma za mog prijatelja Kneleta, koji nije večeras sa mnom…” Publika je tada skandirala Kneletovo ime?!
Biografija
Aleksandar Knežević Knele je rođen 27. aprila 1971. godine u porodici Vladanke i Dušana Kneževića kao prvo od dvoje dece. U osnovnoj školi je bio odličan đak, kada je imao 12 godina jedva je preživeo penicilinski šok, a pet godina kasnije je zbog svog mladalačkog revolta sevnuo blic foto-aparata u oko i gotovo oslepeo.
Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, sa kojim postaje veliki prijatelj. Knele se najčešće družio sa ljudima poput Radovana Lagundžina zvanog Žabac, Romea Savića, zatim Mirka Tomića zvanog Bosanac, a bio je vrlo blizak sa ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun, šefom Voždovačke kriminalne grupe.
Prvo ranjavanje
Pošto se aktivno družio sa Giškom i Branislavom Matićem Belim, Knele se 1991. godine pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo selo kraj Vukovara. Zajedno sa Giškom i Branislavom Matićem Belim bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića. Iste godine pošto je Knele želeo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovačevićem Kočom.
Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle kraće rasprave u prepunom klubu „Tifani“ mladi Knežević upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafića „Freska“ u ulici Vuka Karadžića broj 12. posle žestoke svađe i vređanja na nacionalnoj osnovi Milan Janković, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Klinički centar. Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj auto-mehaničarskoj radnji i samo je pukom srećom izbegao smrt.
Bio je učesnik mnogih pucnjava po Beogradu, učestvovao je u obračunu ispred restorana „Poslednja šansa“ i diskoteke „Luv“ na Voždovcu.
Nedugo zatim ispred kluba „Nana“ na Senjaku, dve maskirane osobe, naoružane Kalašnjikovima, istrčavši ispred Kneletovog “poršea” ispalile su više hitaca. I ovog puta Knele je imao sreću pošto se podvukao pod volan automobila, pa je prošao samo sa ogrebotinom, dok je “porše” bio oštećen na više mesta.
Mogući motiv ubistva
Nedugo posle svih ovih događaja, Knežević je jedne noći u prepunoj kockarnici hotela Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruke jednog gosta uzeo skupocen sat „Roleks“ i ključeve džipa „rengler“. Čovek kome je Knele konfiskovao sat i džip zvao se Miodrag Cvetinović, poznat kao Miša Dizeldorf, inače zet Radeta Ćaldovića Ćente.
Mnogi veruju da je Knele ubijen upravo iz osvete za otimanje sata i džipa.
Kurir Web/Telegraf
