“Javio nam se momak od 18 godina, probudio ga je bol u grudima, IMAO JE INFARKT!” Doktorka iz Hitne objašnjava kako promene vremena utiču na naš organizam

Dok se radujemo sunčanim i vedrim jesenjim danima, mnogi od nas se pitaju da li su visoke temperature u ovo doba godine zdrave. Ujutru nam je potrebna topla jakna, dok se već popodne možemo šetati u kratkim rukavima. Doktorka Ivana Stefanović iz “Hitne pomoći” ističe da je umerenost ključ zdravlja i da bi mnogo manje problema sa zdravljem bilo ukoliko bi pacijenti više vodili računa o prevenciji.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

– Visoke ili niske temperature ili promene temperature nisu faktor rizika ni za jednu bolest. Tako da, suštinski, ne bi trebalo nešto da utiču na to, osim da vi osećate neku neprijatnost. Ali, kada mi ne vodimo računa o svom zdravlju i kada ne obraćamo pažnju na faktore rizika, onda te promene temperature poput ovih visokih za ovo doba godine, mogu da doprinesu pogoršanju vašeg zdravstvenog stanja – kaže dr Stefanović.

Ističe da ima mnogo pacijenata, koji zbog ovakvih klimatskih promena imaju problem sa hipertenzijom.

Foto: Blic TV / screenshot

– Ujutru je hladno, to jest, normalno vreme za ovo doba godine, a u toku dana je toplo i upravo zbog toga mi imamo pacijente koji pred jutro imaju veliki problem sa visokim krvnim pritiskom i dobijamo dosta poziva od njih – kaže dr Stefanović iz Hitne pomoći.

Hitna je intervenisala kod istih pacijenata i po nekoliko puta u toku noći

– Noćas je bilo teško ekipama Hitne pomoći i to zbog broja intervencija. Ekipe su odlazile da daju terapiju, da bi ti isti pacijenti opet zvali za sat vremena i rekli da im nije dobro. Ima i do promene sata, sada gore spavamo, juče je bila i slava, pa se više i jelo – kaže dr Stefanović.

Simptomi prolećnog umora usred jeseni

Neprijatnost koju osećamo u organizmu zbog Miholjskog leta možemo prepisati takozvanom prolećnom umoru, ističe dr Stefanović.

– Ovo što se sada oseća može biti ono što mi zovemo prolećni umor. Iako je sada jesen, tj, kasno Miholjsko leto, krvni sudovi se šire, pa kod zdravih osoba može dovesti do pospanosti – kaže dr Stefanović.

Ukoliko vodimo računa o faktorima rizika, temperaturne razlike će biti samo mala neprijatnost, ističe dr Stefanović.

Naglašava da to isto važi i za hronične bolesnike i meteoropate.

– Ako vodite računa o svom zdravlju ništa nije strašno. Hronični bolesnici koji drže pritisak pod kontrolom vode računa o tome šta jedu, koliko šetaju i mnogo manje im je teško nego kada ne bi vodili računa o tome. Nama su problem zapušteni pacijenti, oni koji ne vode računa i koji ne idu na kontrole – kaže dr Stefanović.

Foto: Blic TV / screenshot

Kada su meteoropate u pitanju, mlada i zdrava osoba bi se mnogo bolje osećala da dovoljno spava, ističe dr Stefanović.

– Nisam sigurna da sa ovim našim ritmom života mi dovoljno spavamo. Treba razmisliti o tome kako nedostatak sna utiče na naše zdravlje. Jer, san leči i u snu se mnoge stvari reprogramiraju. Tako da je bolje da razmišljamo o odmoru, pre svega, a manje o promenama vremena – kaže dr Stefanović.

Dečak 18 godina, probudio ga je infarkt

Sve je više mladih koji imaju problem sa kardiovaskularnim bolestima, pa lekari redovno upozoravaju da treba da se vodi računa o faktorima rizika.

– Pa činjenica je da danas više ne možete da kažete da neka bolest neće zadesiti mladu osobu. Mi smo pre par meseci imali pacijenta od 18 godina koji je došao, javio se u našu službu, probudio ga je bol u grudima – infarkt miokarda. Tako da, opet se vraćamo na one faktore rizika! Ako imate 25 plus godina, s vremena na vreme proverite pritisak, pogotovo kad imate glavobolje, da ne bude to prvi znak moždanog udara – kaže dr Stefanović.

Umerenost je ključ zdravlja, ističe dr Stefanović.

– Dajte sebi neki period da se odmorite! Mislim da će biti manje meteoropata ako ste odmorni, umereni i ako redovno spavate i poštujete te biološke ritmove. Osluškujte sebe, ali i medicinu – kaže dr Stefanović.

Foto: Blic televizija / Ringier