Region Danas
Najzdraviji hleb se pravi od celog zrna žitarica, a najpožljeniji za organizam i zdravlje je domaći hleb koji sami proizvedemo i znamo šta smo koristili od sastojaka
Šećer stvara naviku i zavisnost i, nažalost, ima ga u većim količinama u hlebu
Najzdraviji hleb je onaj koji je napravljen od celog zrna žita, poručuju stručnjaci, međutim, na našem tržištu onaj koji smatramo „najzdravijim” ima velike količine šećera što zbunjuje građane jer je poznato da šećer povećava rizik od brojnih tegoba i oboljenja.
Hleb je izvor dobrih i loših sastojaka, a neki imaju duplo više šećera
Blic preporučuje
Hleb je dobar izvor vlakana, proteina i esencijalnih vitamina, ali pojedini imaju i neke loše sastojke, najčešće previše šećera. Smatra se da je u zdravim hlebovima malo šećera, od 0 do maksimalno 5 grama na 100 grama, međutim, i manje količine dugotrajno mogu biti štetne.
Foto: Blic / Ringier
Na rafovima širom Srbije, pod oznakama da su čuvari našeg zdravlja, nalazi se i hleb koji ima više od 9, ali i preko čak 10 grama šećera na 100 grama proizvoda, zbog čega je važno uvek pročitati pažljivo deklaraciju!
Od čega se pravi hleb i koliko šećera je dovoljno
Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš potvrđuje za „Blic“ da je najzdraviji hleb od celog zrna žitarica, ali naglašava da je uvek domaći najpoželjniji za organizam. Podseća da se hleb pravi pečenjem testa i da su osnovni sastojci za testo brašno i voda. Dodaju se so, često kvasac, ponekad semenke, različiti začini, dok količina šećera mora da bude minimalna.
Foto: Blic / Ringier
– U pripremi hlebnog testa šećer može da se doda svežem ili suvom kvascu, ali u maloj količini! Prekomerno dodati šećer može pogoršati zdravstveno stanje, a istovremeno stvara zavisnost. Za kvalitetan hleb je potrebno da se koristi zdravo i celo integralno zrno u što prirodnijem obliku. Žitarice imaju mnogobrojna svojstva koja utiču na održavanje dobrog zdravlja i potrebno je sačuvati ih počev od sejanja zdravog semena, zatim kontrolisanom proizvodnjom od njive do trpeze, pravilnim skladištenjem i čuvanjem – kaže dr Zorica V. Dragaš.
Zašto je hleb sladak
Na pitanje zašto se u industrijskoj proizvodnji hleba koristi puno šećera kaže da je “poznato da šećer stvara zavisnost i da se ljudi lako i brzo navikavaju na ukus hleba i drugih proizvoda sa dodatim šećerom”.
– Kada pojedemo hleb u kom ima šećera, koji je sladak, i dogodi se da više puta kupimo taj proizvod, ubuduće ćemo uvek tražiti baš taj hleb, jer šećer je stvorio naviku. Ima autora koji skreću pažnju na šećer kao legalno najprodavaniju drogu! – kaže doktorica Dragaš.
Foto: Blic / Ringier
Tačno je da je šećer potreban organizmu u određenoj količini, ali sve češće skreće se pažnja u negativnom kontekstu na taj takozvani dodati šećer, koji se nalazi i u hlebu.
– Mnogi poremećaji zdravlja i neke hronične bolesti povezuju se sa preteranom upotrebom šećera. Gojaznost dece i odraslih, šećerna bolest tip 2, bolesti srca i krvnih sudova, demencije, degeneracija žute mrlje, bolesti usta i zuba i drugo – kaže naša sagovornica.
Mešavine brašna i celo zrno hleba
Ističe da je od svih hlebova na tržištu mnogo zdraviji i kvalitetniji onaj koji sami proizvedemo, pogotovo od onih koji su „vrlo skupi“. Često se prave mešavine hlebnog brašna i za zdravlje je korisno kada su od integralnog brašna, a to znači da je samleveno celo i zdravo zrno žitarice i ako ne sadrže šećer ili ga ima u jako malim količinama.
Kako izabrati dobar hleb
– U prodavnicama može da se kupi, kako na pakovanju piše: “Hleb produžene svežine“, ili, “Bez aditiva“, Bez kvasca“ ili “Bez glutena“… Ponuda je bogata i raznovrsna, ali kako izabrati za zdravlje najkorisnije?
Foto: Blic / Ringier
– Sve više potrošača čita deklaracije i pažnju poklanja roku upotrebe. Ali kako protumačiti ostalo što piše sitnim slovima? Korisnu pomoć potrošaču pružaju osnovne smernice za kupovinu industrijski proizvedenih namirnica, a jedna od njih je: birajmo proizvode sa što kraćom deklaracijom, pošto je tada velika verovatnoća da nema puno dodatih aditiva, veštačkih boja i aroma, raznih “poboljšivača ukusa“ i još mnogo drugih supstanci, a to važi i za hleb. Obratite pažnju uvek koliko sadrži šećera – savetuje dr Dragaš
Nije samo šećer problematičan sastojak
Prema njenim rečima, industrijski hleb pored skroba sadrži i previše aditiva. Neke žitarice sadrže i belančevinu gluten, koja kod ljudi koji su preosetljivi na njega razvija nepodnošenje, intoleranciju, celijakiju.
Foto: Blic / Ringier
Korišćenje glutenskih žitarica može da prouzrokuje probleme sa varenjem, slabljenje imuniteta, mogu nastati problemi sa disajnim putevima, kao i teži poremećaji zdravlja. Zbog toga zakon propisuje obavezno navođenje glutena na deklaraciji proizvoda.
– U poslednje vreme aktuelna je i necelijaklijska osetljivost na gluten koja se zbog oštećenja probavnog trakta dovodi u vezu sa nastankom nekih autoimunih bolesti, dijabetes tipa 1, hašimoto tireoiditis, lupus, reumatoidni artritis, psorijaza – kaže dr Dragaš.
Spelta i hleb iz domaće radinosti
Sagovornica zaključuje da „hleb proizveden u domaćoj pekari ima sve šanse da bude kvalitetan i nutritivno bogat“. Skreće pažnju na speltu, jedne od od najstarijih vrsta pšenice.
Foto: Privatna arhiva
– Smatra se da je najzdravija sorta pšenice i najmanje je genetski promenjena. Kvalitetna mešavina hlebnog brašna, i integralnog, voda, malo soli, vreme i trud mogu biti dovoljni da se ispeče zdrav i ukusan hleb. Domaća radinost ima pravila koja glase: “Manje je više“ ili “Što jednostavnije to bolje“, a to ima veliki značaj kada želimo “Da nam hrana bude lek“, kako je to u svoje vreme promišljao Hipokrat – poručuje dr Zorica V. Dragaš. .
Blic
