Region Danas
Ova zima neće biti topla kao prethodna. Prvi sneg u Beogradu pašće 23. novembra. Hladni talasi nas čekaju krajem januara i početkom februara, a imaćemo od pet do 15 ledenih dana sa maksimalnim temperaturama ispod nule.
Prof. dr Jugoslav Nikolić, diplomirani meteorolog i direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), kaže za Kurir da će predstojeća zima biti za jedan stepen toplija u odnosu na zimske sezone iz poslednjeg tridesetogodišnjeg referentnog klimatološkog perioda od 1991-2020.
– Obeležiće je i prosečna suma padavina sa količinom od 110 do 160 mm. Ovakvi prognostički parametri ukazuju da nastupajuća zima ipak neće biti topla kao prethodna kada su prevaziđeni brojni temperaturni i ostali rekordi, naročito u drugom periodu zime, ali da neće biti ni oštra poput zima iz 70-tih i 80-tih godina prethodnog veka, koje su većim delom imale negativnu srednju temperaturu vazduha – kaže prof. dr Nikolić naglašavajući da će najveći rizik od talasa hladnoće biti u poslednjoj dekadi januara i u prvoj dekadi februara.
Što se tiče mraznih dana sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od nule tokom decembra, januara i februara u većem delu Srbije biće od 30 do 55, a na planinama od 60 do 75 dana.
– Očekuje se od pet do 15 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom nižom od nule, a na planinama od 25 do 40 ledenih dana. Sneg se prvo očekuje na planinama u prvoj polovini novembra i prosečan datum prvog snega na Zlatiboru je 4. novembar, a na području Sjenice 6. novembar, dok se u nižim predelima rizik od pojave prvog snega značajno povećava pri kraju narednog meseca i u prvoj polovini decembra. Na području Beograda, srednji datum pojave prvog snega je 23. novembar, a snežnog pokrivača 3. decembar – navodi direktor RHMZ i podseća da je prvi kratkotrajni i prolazni sneg već zabeležen na najvišim planinama u drugoj polovini septembra.
Prof. dr Nikolić najavljuje i da kod nas najviše snega mogu da očekuju brdsko-planinski predeli jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije.
- Izgledi za zimu 2024/25.
- Očekuje se od pet do 15 ledenih dana sa maksimalnim temperaturama ispod nule
- Na planinama biće od 25 do 40 ledenih dana sa temperaturama ispod nule
- Srednja temperatura vazduha biće u intervalu od jedan do četiri stepena u nižim predelima, a u planinskim oblastima od -3 do nule
- Biće se od 30 do 55 mraznih dana sa minimalnom temperaturom vazduha ispod nule
- Prvi sneg u Beogradu pašće 23. novembra, a formiranje snežnog pokrivača očekuje se 3. decembra
- Najviše snega biće u brdsko-planinskim predelima jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije
- Količina padavina biće od 110 do 160 mm u nizijama, a u brdovito-planinskim predelima od 170 mm do 220 mm
- U decembru i januaru očekuje se manji deficit padavina za oko pet mm
- Najviše padavina kod nas i u regionu biće tokom februara uz prosečno pozitivno odstupanje od 5 do 15 mm
– Najmanje dana sa snežnim pokrivačem biće u Vojvodini (manje od 15), a od 15 do 25 očekuje se u krajevima južno od Save i Dunava, ali to je i dalje manji broj dana sa snežnim pokrivačem u odnosu na 70-te ili 80-te godine prethodnog veka kada su zime bile daleko oštrije u našim krajevima. Primera radi, prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu je nekada bio 31, a u današnje vreme ta brojka je gotovo prepolovljena.
Prema prognozi RHMZ najveća verovatnoća za pojavu jakog mraza je u poslednjoj dekadi januara i tokom prve dekade februara, kada je i najveći rizik od talasa hladnoće na našim prostorima.
Kiša tek početkom novembra
Prof. dr Nikolić kaže da se narednih dana nastavlja period sa hladnim mestimično maglovitim jutrima i slabim prizemnim mrazom, dok se lokalno može očekivati i slab mraz na dva metra visine (intenziteta od -2 do nula stepeni), uglavnom po kotlinama brdsko-planinskog područja, kao i na jugu i jugoistoku Srbije.
– Tokom dana biće malo do umereno oblačno sa suncanim intervalima i uz nešto niže temperature u odnosu na trecu dekadu oktobra koje ce se kretati od 13 do 18 °S u vecini mesta. Prvo prolazno naoblačenje s kišom moguće je očekivati između 5. i 8. novembra, ali će padavine generalno biti učestalije tek u drugoj dekadi meseca.
– Dugotrajni prodori veoma hladnog vazduha sa jakim mrazevima je sve ređa pojava u našoj zemlji, pre svega zahvaljujući kontinuiranom porastu temperature koji je prisutan u svim godišnjim dobima, čime se posledično utiče i na smanjenje broja mraznih i ledenih dana u Srbiji. Uprkos blagim zimama prethodnih godina, bilo je i onih koje su ostale zapamćene po talasima hladnoće. Dobri primeri su jak mraz i sneg februara 2012. godine, ali i januara 2017. kada su mnoge reke ostale zaleđene uz formiran led debljine nekoliko metara.
Srbija Danas/Kurir
