Zašto Beograd grca u gužvama? Nauka ima neočekivano objašnjenje – mogu da nastanu i kada nema vidljivog razloga (VIDEO)

Japanski eksperiment iz 2008. na test-stazi kod Tokija po prvi put je vizuelno prikazao efekat “talasa” u saobraćaju, poznat i kao “shockwave” gužva, koja se javlja bez očiglednih prepreka kao što su nesreće ili prepreke na putu. Eksperiment je uključen 22 vozača, koji su konstantno vozili brzinom od 30 km/h u krugu. Međutim, čak i mala odstupanja u brzini i razmaku između automobila izazvala su spontano zaustavljanje vozila, čime je nastao talas gužve, koji se potom “kreće” unazad kroz kolonu, stvarajući zastoj i dodatno usporavanje saobraćaja.

Takvi saobraćajni talasi obično nastaju kada vozači naglo zakoče i ubrzaju, čime destabilizuju tok saobraćaja. Ova pojava može da se pogorša tokom gustog saobraćaja, kao što su gužve u vreme špica, ali je primećeno da čak i tokom umerenog saobraćaja može doći do formiranja ovih talasa. Naučnici veruju da tehnologije kao što su autonomna vozila i inteligentni transportni sistemi mogu pomoći u smanjenju ovih efekata kroz automatsko regulisanje brzine i rastojanja između vozila, čime bi se stabilizovao tok saobraćaja.

Ova studija je pružila uvid u to kako mali poremećaji u vožnji mogu da stvore velike zastoje i sugerisala rešenja koja bi mogla da poboljšaju protok u budućnosti putem automatskih sistema upravljanja brzinom i udaljenošću između vozila.

“Shockwave” gužva primetna i na ulicama Beograda

Isti fenomen može se primetiti i na ulicama Beograda, gde saobraćajne gužve često nastaju bez vidljivih razloga. Vozači na autoputu ili u centru grada neretko nailaze na nagla usporavanja, koja su izazvana upravo ovim “talasnim efektom”. Kada jedan automobil uspori, sledeći mora da koči, što se lančano prenosi kroz ceo tok saobraćaja, stvarajući neočekivane zastoje.

Ovo šalje poruku beogradskim vozačima – čak i najmanje promene u brzini mogu dovesti do zagušenja. Ujednačena vožnja i izbegavanje naglih manevra mogli bi doprineti rasterećenju saobraćaja, dok bi saobraćajna signalizacija mogla pomoći u održavanju doslednosti u brzinama, kako bi se smanjili “nevidljivi” zastoji na ulicama grada.