Region Danas
Lučano D’Adam je žrtva užasne saobraćajne nesreće i trenutno se oporavlja nakon što se probudio iz kome u kojoj je bio svega nekoliko dana tokom 2019. godine. Međutim, nakon što se probudio usled posledice udarca malo je reći da je ovaj nesrećni čovek ubeđen da živi u 1980-im godinama prošlog veka.
Njegovo poslednje sećanje je mart 1980. godine, kada je napustio svoju kuću u Rimu nakon čega je osetio iznenadni siloviti udarac, i zatim je nastao mrak. Iz njegove perspektive, probudio se u bolnici svega nekoliko dana kasnije, ali je ostao traumatizovan kada je saznao da je 2019. godina i da nema nikakva sećanja na protekle četiri decenije.
Da stvar bude gora, Lučano uopšte nije prepoznao čoveka od 63 godine u ogledalu kada se pogledao, kao ni “ostarelog stranca” koji mu je dolazio u posetu. Ispostavilo se da je to njegova žena.
Koliko je on znao, ona je još uvek bila 19-godišnja verenica za koju se nadao da će se oženiti kao mladić, ali je vreme učinilo svoje, i njegova ljubav se transformisala tokom godina.
Lučano se i dalje prilagođava na njegovu novu realnost da ima sina u 30-im godinama, koji je stariji nego što je on bio kada mu se završilo sećanje na predhodni život, a takođe je impresioniran pametnim telefonima i GPS navigacijom. Sve u svemu ovaj čovek koji je praktično bačen na novu planetu, ponovo se upoznaje sa svetom oko sebe.
Pet godina je prošlo otkako se probudio iz kome, ali i dalje radi sa lekarima i njegovom porodicom kako bi nadoknadio “izgubljeno” vreme, gradi nove odnose sa suprugom, sinom i unucima i polako se ponovo integriše u 2024. godinu. Oporavak je bio dug put za Lučana, koji sada ima 68 godina. Trenutno radi u školi i postepeno se ponovo upoznaje sa savremenim običajima i tehnologijom.
– Još se sećam čuđenja kada sam putovao automobilom dok sam na ekranu gledao mapu Rima, a glas govorio: “Za 100 metara skrenite desno” – rekao je za Il Messaggero nedavno.
Jedan od najtežih stvari bilo je to što je odmah po buđenju 2019. zatražio da pozove svoju majku. Prvo nije znao kakav je to čudan mobilni uređaj dobio, a potom je morao da se susretne sa šokom da mu je majka umrla davno. Takođe mu je bilo teško da prepozna mnoge posetioce u bolnici, “stare prijatelje” koje je poznavao u godinama pre nesreće. A onda je vrhunac bio kada je ušla njegova žena “stranac”.
– Nazvala me je Lučano, a ja sam je pitao kako zna kako se zovem – ispričao je on. Tada je, prema njemu, prvi put ugledao i svog 30-godišnjeg sina. Ali najbolnije iskustvo za njega je bilo kada se pogledao u ogledalo. Bio je užasnut kada je video starca sa sedom kosom kako mu uzvraća pogled.
Međutim, život ide dalje, i lako se ponovo složio sa decom, ali mu je bila potrebna pomoć da nauči kako da se druži kao deda, a ne kao mladić za kojeg veruje da je. Danas, kaže, i dalje postoje izazovi.
– Ponekad kažem da bih voleo da letim avionom, da nikad to nisam radio, a žena mi kaže: „O čemu pričaš? Bili smo zajedno u Parizu“. Tada joj odgovarim: „Ti si bila tamo, ja nisam.“
A kao i svakom Italijanu, fanu fudbala, bilo je veoma teško što iako je bio vatreni navijač Rome, kada se probudio iz kome nije imao pojma ko je legendarni napadač kluba Frančesko Toti, niti titula osvojenih 1982-83 i 2000-01. godine
Doktori i psiholozi sarađivali su sa Lučanovom ženom i sinom u poslednjih pet godina kako bi mu pomogli da prevaziđe praznine u sećanju, uz izvesni napredak. Jedina sećanja koja su se vratila su crtež rode, ime Mateo, datum, vreme i natpis “PN 2300” – oznaka na kolevci njegovog prvog unuka, rođenog 2014. godine. Lučanova poslednja sećanja pre nesreće bila su da je radio kao oficir za kopnene operacije na aerodromu Fjumičino 20. marta 1980. godine.
Sada živi novi život, radeći u školi. Naišao je na neko prihvatanje realnosti da više nije mlad i da ne može da trči uz stepenice kao nekada. U međuvremenu još nije dobio odštetu za nesreću iz 2019. godine, niti ima predstavu šta se tačno dogodilo jer je vozač koji ga je udario pobegao i nikada nije pronađen.
(Kurir.rs/Ona.rs/I.M.)
Bonus video:
