AMERIKA MOŽE DA NATERA KURTIJA DA OSNUJE ZSO, SAMO DA HOĆE Problemi sa Prištinom mogu biti ekspresno rešeni – Nemačka je našla način

Ako Nemačka može da utiče na Prištinu da otvori Merdare za uvoz srpske robe na KiM onda bi Amerika mogla da natera prištinskog premijera Aljbina Kurtija da konačno formira Zajednicu srpskih opština? Model ucene i pritiska je jasan samo je pitanje da li Vašington ima volju da napravi taj korak.

Foto: AP/ Kenzo Tribouillard, Shutterstock / Ringier

Berlin je ulazak Prištine u CEFTU uslovio otvaranjem administrativnog prelaza za transport srpske robe. Svestan posledica, Kurti je odlučio da “digne rampu” za sada samo na Merdaru, ali se očekuje da uskoro to učini i na drugim administrativnim prelazima kada, kako kaže, nabavi “skenere”.

Imajući to u vidu, po istom modelu Zapad bi mogao da utiče na Prištinu da napokon osnuje ZSO. Samo je pitanje ko i kada?

“Amerika na Kosovu može da učini na Kosovu ako hoće”

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe za “Blic” da Amerika može sve da učini na Kosovu i Metohiji ako hoće.

– Ako Amerika neće ništa da učini onda će da uputi samo prekor Prištini i Aljbinu Kurtiju. Vlast u Prištini ne zavisi od Amerike 50 ili60 odsto nego 110 posto. Vašington može političkim inženjeringom da utiče na vlast u Prištini – ocenjuje Popov.

Foto: Emil Čonkić / Ringier

Kako kaže, Amerika presudno može da utiče i na rezultat predstojećih parlamentarnih izbora na KiM 9. februara.

– Vašington može da izađe u javnost i da kaže – ko ne bude kooperativan s nama nema ni naše političko sponzorstvo nezavisnosti Kosova ni ekonomsku podršku. Pa da vidimo da li bi u tom slučaju Kurti ili bilo ko drugi pobedio na izborima – navodi Popov.

Haris će voditi politiku kontinuiteta prema Kosovu, a Tramp vraća sve u 2019?

Naš sagovornik dodaje da bi pritisak Vašingtona na Prištinu mogao da bude različit u zavisnosti od ishoda predsedničkih izbora u Americi 5. novembra.

Foto: Alex Brandon / Tanjug/AP

– Ako pobedi Kamala Haris Amerika će voditi politiku kontinuiteta prema Kosovu koja će će biti koordinisana sa EU, Briselskim sporazumom, francusko-nemačkim planom. S druge strane, ukoliko Donald Tramp ponovo bude predsednik opet ćemo se možda vratiti na period kada su Vučić i Tači razgovarali o razgraničenju i razmeni teritorija s tim što sada nije situacija ista kao 2018. i 2019. godine kada su Srbi imali suverenu vlast na severu Kosova – analizira Popov.

Latinović: Poluga pritiska pre u rukama Nemačke nego Amerike

S druge strane, Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u, smatra da je poluga pritiska na Prištinu u vezi sa formiranjem ZSO, pre svega, u rukama Nemačke, a ne Amerike.

– Pokazalo se to i na slučaju otvaranja Merdara za uvoz srpske robe kada je Priština zauzvrat dobila mesto u CEFTI. Verovatno da će Nemačka imati presudnu ulogu i kada se radi o ZSO bez obzira na to da li će Kurti ostati na vlasti ili doći neko drugi. Jer je Zapadu u interesu da se što pre formira ZSO-a koje je glavno pitanje na agendi – analizira Latinović za “Blic”.

Kako kaže, konkretni koraci ka osnivanju ZSO bi mogli da se očekuju i pre izbora na Kosovu.

– Videćemo da li će u novembru na komitetu ministara Saveta Evrope biti na dnevnom redu prijem Kosova u Savet Evrope ili će to pitanje ostati u fioci. Ako ostane u fioci to će biti signal Prištini da nije ništa učinila na formiranju ZSO i da mora što pre da aktuelizuje to pitanje. Kurtiju bi približavanje Kosova Savetu Evrope mogao biti adut na predstojećim izborima – zaključuje Latinović.

O’Brajen: Očekujemo da Priština pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu

Podsećanja radi, formiranje ZSO je bio tema dvoiposatnog razgovora Džejmsa O’Brajena, pomoćnika američkog državnog sekretara zaduženog za Evropu i Aziju i Kurtija u Prištini. Tom prilikom O’Brajen je rekao da se očekuje od prištinske vlade da pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu i da je to “osnovno opredeljenje”.

Kako je naveo, ZSO je način da slične opštine razmene iskustva i razgovaraju o tome kako će se nositi sa problemima.

– Udruženje je veoma često u Evropi, koliko znamo, širom Evrope postoji preko 400 takvih udruženja – rekao je O Brajan koji je dodao i da “Kosovo nije u Savetu Evrope jer nema koordinacije”