Region Danas
Domaćice u Srbiji svakog dana posvete skoro četiri i po sata kuvanju, čišćenju, pranju, peglanju i brizi o deci. Statistički, to znači da skoro ceo mesec u godini provedu obavljajući ove poslove. Ukoliko bi ispoštovale sve zakonske odredbe vezane za broj radnih dana u mesecu, žene bi zbog ovih aktivnosti mogle da imaju platu od najmanje 600 evra!
Toliko, naime, košta tih 270 minuta koje žena u Srbiji, svejedno da li je zaposlena ili ne, svakog dana posveti kuvanju, čišćenju i raspremanju doma, pranju i peglanju, te brizi o deci, a što je sve, kako se definiše, neplaćeni rad.
Kako je pokazalo istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS), sprovedeno u periodu od aprila 2021. do aprila 2022. godine, žene u tim takozvanim neplaćenim poslovima provedu dvostruko više vremena nego muškarci.
Žena domaćica kako god, išla na posao ili ne
S druge strane, pokazuje ovo istraživanje RZS o korišćenju vremena, na plaćenim poslovima žene u Srbiji rade sat i po manje od muškaraca.
Podaci izvedeni iz publikacije RZS “Žene i muškarci u Srbiji” praktično potvrđuju stereotip po kojem je žena u Srbiji, bez obzira na to da li je zaposlena ili ne u osnovi domaćica:
Žene najveći deo svog slobodnog vremena provode u kuvanju, pečenju i pripremanju obroka – gotovo sat i po vremena.
Muškarci, pak, kuhinjom se bave deset minuta dnevno.
Kada izađu iz kuhinje, žene postaju čistačice u trajanju od sat vremena dnevno, pošto se bave čišćenjem i spremanjem kuće, odnosno stana i dvorišta.
Muškarci na ovim poslovima, s druge strane, provedu samo 15 minuta.
Žene za pranje i peglanje veša potroše narednih 90 minuta
Muškarci se rubljem bave – jedan jedini minut!
Žene u proseku provedu i dvostruko više vremena od muškaraca baveći se sopstvenom decom – 38 naspram 17 minuta
“Ravnopravnost” polova za sve neplaćene poslove postignuta je samo u segmentu kupovine – i žene i muškarci u tome provedu po 20 minuta dnevno.
Sve su svemu, statističari su izračunali da od 12 meseci u jednoj godini, žena u Srbiji skoro ceo jedan mesec provede u kuvanju, čišćenju, pranju, peglanju i brizi o drugim članovima porodice, najviše deci, što sve spada u neplaćeni rad.
Kada bi bio plaćen, zaposlena žena u Srbiji bi za tih dodatnih četiri i po časa navedenih kućnih poslova mogla da zaradi barem oko 600 evra, dok bi nezaposlena domaćica zaradom daleko prevazišla minimalac.
Ova plata za “neplaćeni posao” u domaćinstvu, inače, veća je nego što je bila pre četiri godine, kada je slično istraživanje o tome koliko košta utrošeno slobodno vreme domaćice u Srbiji, sprovela Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji. To istraživanje je pokazalo da žena u Srbiji, koja je u toku dana kuvarica, spremačica, vaspitač i medicinska sestra, propušta da za sve ove “neplaćene poslove” dnevno zaradi 2.918 dinara, mesečno 546 evra, odnosno, 6.560 evra neto godišnje.
“Neplaćeni poslovi”, pokazuje statistika, u Srbiji predstavljaju čak 21,5 odsto vrednosti nacionalnog bruto društvenog proizvoda, dok u stalim zemljama on čini između sedam i devet procenata vrednosti BDP-a.
Zaključak je jasan – sve ono što u prosečnom srpskom domaćinstvu radi žena, u većini razvijenih zemalja te poslove obavljaju specijalizovani servisi.
Muškarci jedino više obavljaju kućne popravke i brinu o ljubimcima
Kako je pokazala publikacija RZS “Žene i muškarci u Srbiji”, jedina neplaćena aktivnost kojom se muškarci bave više od žena jeste popravka i renoviranje kuće, baštovanstvo i briga o kućnim ljubimcima, čemu se muškarci dnevno posvećuju 45 minuta. S druge strane, navodi statistika, žene se tim poslovima bave dnevno bave ukupno 14 minuta.
Srbija Danas/Blic
