Region Danas
Naime, u svom godišnjem izveštaju o smanjenju emisija potrebnim da bi se globalno zagrevanje ograničuilo na 1,5 stepeni Celzijusa, Program UN za životnu sredinu (UNEP) rečeno je da će cilj “uskoro biti mrtav” bez globalne mobilizacije u razmerama i tempu koji nisu viđeni ranije.
Upozoreno je da je svet na pravom putu porasta temperature od 2,6°C do 3,1°C, u zavisnosti od toga koliko je trenutno obećanih klimatskih akcija ostvareno. Upozorenje dolazi uoči ovogodišnjih pregovora UN “Cop29” u Bakuu, u Azerbejdžanu bogatom fosilnim gorivima — gde će se nacije suočiti sa pozivima da se dogovore o hrabrijim akcijama za povećanje finansija za zemlje u razvoju, kako bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama.
Oglasio se Gutereš
Odgovarajući na izveštaj, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da se svet “talasa na planetarnom konopcu”.
– Ili će lideri premostiti jaz u emisijama, ili ćemo bezglavo pasti u klimatsku katastrofu – sa najsiromašnijim i najranjivijim koji najviše pate – rekao je on.
Na pregovorima o klimi u Parizu 2015. godine, zemlje su se složile da ograniče porast temperature na “znatno ispod” 2°C i ulože napore da ih smanje na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Naučnici su upozorili da ne postoji bezbedna količina klimatskih promena.
Međutim, 1,5°C se smatra pragom iznad kojeg će se osetiti najgori uticaji toplotnih talasa izazvanih klimatskim promenama, suša, poplava, kolapsa prirodnih sistema i porasta nivoa mora.
Brži rast od proseka u protekloj deceniji
Nacije su postavile akcione planove na nivou zemalja, poznate kao nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC), za postizanje pariskih ciljeva, kroz smanjenje emisija iz aktivnosti kao što su sagorevanje fosilnih goriva i stvaranje ili obnavljanje staništa kao što su šume za hvatanje ugljenika, do 2030. godine. Ali, dok se zemlje spremaju da podnesu sledeći set planova za akciju do 2035. godine u narednih nekoliko meseci, UNEP upozorava da cilj sprečavanja opasnog zagrevanja izmiče van domašaja.
U izveštaju se navodi da globalni gasovi sa efektom staklene bašte i dalje rastu i da su u 2023. godini porasli za 1,3 odsto u odnosu na nivo iz 2022. – što je brži rast od proseka u protekloj deceniji – pri čemu na grupu vodećih ekonomija G20 otpada više od tri četvrtine (77 odsto) emisije.
Svet se suočava sa dugoročnim globalnim zagrevanjem od 3,1°C na osnovu trenutne politike, pa čak i ako zemlje ispune svoje klimatske planove do 2030. godine, to bi dovelo do porasta temperature od 2,6°C-2,8°C, navodi se u izveštaju.
Ali zemlje su skrenule sa puta, čak i za te planove
Gutereš je rekao da ljudi već pate od monstruoznih uragana, biblijskih poplava i rekordne vrućine koja je pretvarala šume u lonce, a gradove u saune. On je upozorio da nas “sadašnja politika vodi ka katastrofalnom porastu temperature od 3,1°C do kraja veka”.
On je rekao da vlade moraju smanjiti sve emisije gasova staklene bašte, odviknuti svet od fosilnih goriva, ubrzati uvođenje obnovljivih izvora energije i zaustaviti i preokrenuti krčenje šuma i dogovoriti novi finansijski cilj na “Cop29” kako bi se otključale ogromne sume novca koje su zemlje u razvoju potrebne za borbu protiv promena klime.
Došlo je vreme klimatske krize. Potrebna nam je globalna mobilizacija u obimu i tempu koji do sada nisu viđeni – počevši upravo sada, pre sledeće runde klimatskih obećanja – ili će cilj od 1,5°C uskoro biti mrtav, a znatno ispod 2°C će zauzeti svoje mesto na intenzivnoj nezi jedinica – izjavila je Inger Andersen, izvršni direktor UNEP-a.
Tehnički je izvodljivo izvršiti takvo smanjenje, utrostručavanjem kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, povećanjem poboljšanja energetske efikasnosti, udaljavanjem od upotrebe fosilnih goriva i zaštitom i obnavljanjem prirodnih staništa kao što su šume i mangrove.
Ali mora postojati veliki napor na globalizaciji da se smanje globalni gasovi staklene bašte koji izazivaju porast temperature, počevši od danas i predvođen G20, saopštio je UNEP.
Pariski globalni sporazum
Pariski sporazum, koji je prvi put potpisan 2015. godine, je međunarodni sporazum za kontrolu i ograničavanje klimatskih promena.
Nada se da će zadržati povećanje globalne prosečne temperature ispod 2°C i da će nastaviti sa naporima da se povećanje temperature ograniči na 1,5°C.
Čini se da bi ambiciozniji cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5°C mogao biti važniji nego ikada, prema prethodnim istraživanjima koja tvrde da bi 25 odsto sveta moglo da primeti značajno povećanje sušnijih uslova.
Pariski sporazum o klimatskim promenama ima četiri glavna cilja u pogledu smanjenja emisija:
1) Dugoročni cilj održavanja povećanja globalne prosečne temperature na znatno ispod 2°C iznad predindustrijskih nivoa
2) Cilj da ograniči povećanje na 1,5°C, jer bi to značajno smanjilo rizike i uticaje klimatskih promena
3) Vlade su se složile oko potrebe da globalne emisije dostignu vrhunac što je pre moguće, priznajući da će to potrajati duže za zemlje u razvoju
4) Preduzeti brza smanjenja nakon toga u skladu sa najboljom dostupnom naukom
Izvor: Srbija Danas/Daily mail
