Šta su radile prve komšije Danke Ilić u momentu kada joj se gubi svaki trag? Da li je moguće da niko nije čuo glas majke dok doziva svoju ćerku koja je nestala?

Tokom istrage ubistva dvogodišnje Danke Ilić saslušani su brojni svedoci, a iskazi 23 svedoka, među kojima su majka i otac osumnjičenog koji nisu želeli da svedoče, nalaze se u optužnici koja je podignuta, ali koja je podložna promenama i dopunama, s obzirom na to da je sud još nije potvrdio. Među ispitanim svedocima su i meštani Banjskog Polja čija se kuća nalazi u neposrednoj blizini kuće ispred koje je nestala Danka.

Na putu koji vodi ka napuštenoj kući porodice Dankine majke, porodični dom poslednja je naseljena kuća. Od nje se pruža put koji vodi direktno do pojate ispred koje je nestala devojčica.

Meštanin Banjskog polja saslušan je u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru 5. jula, gde je rekao da ne poznaje okrivljene kao ni oca jednog od njih a da se seća da je u danu kada je nestala Danka sa suprugom sadio jagode.

– Preciznije, stavljali smo folije na jagode u njivi koja se nalazi iza kuće. Ne mogu tačno da opredelim koliko je bilo sati, ja sam penzioner i ne gledam na sat, ali bilo je oko 11 sati kada se, dok smo radili, pojavio jedan policajac da nas pita da li smo videli dete. Pre nego što je policajac došao, primetio sam jedno policijsko vozilo koje se kretalo prema kući Dankinog dede. Kasnije sam video oca Danke, njega poznajem. Njegova kuća se nalazi na oko 100 metara od moje i ja ispred njegove kuće nisam video nikog. Odgovorno tvrdim da mislim da nije bilo ni dete, ni odrasla osoba dok sam ja bio u bašti – rekao je.

On je opisao svoju kuću i rekao da supruga i on u toj kući žive sami i da povremeno dolazi njihov sin sa porodicom.

– Moj sin nije dolazio pre nego šro je narod počeo da se skuplja, ali je kasnije došao sam zato što je čuo da se dete izgubilo i da je pola Bora došlo i da se dalo u potrgu za detetom. Ne poznajem ni majku ni decu jer ih nikada nisam video. Video sam jednu žensku osobu u dvorištu Dankinog dede iza kuće, to je bilo oko sat vremena pre nego što je policajac došao kod mene. Nisam video ni vozila, ni decu, a nisam primetio ni neponata vozila u ulici. Kada su ljudi počeli da se okupljaju, video sam Dankinog oca na ulici kako trči tamo-ovamo i shvatio sam da je nestalo njegovo dete. Išao sam da tražim dete, išao sam do potoka, prepešačio sam oko kilometar, ali dete nisam našao. Ne znam šta se dešavalo narednih dana jer je policija zabranila pristup ljudima i tamo su mogli da idu samo meštani koji gore žive – dodao je.

Supruga ovog meštanina je takođe ispitana u tužilaštvu istog dana i rekla je da je sređivala jagode u bašti sa suprugom i da je to bilo oko 11 ili 11.30 sati, ali da ne zna koliko su se zadržali. Istakla je da tog dana niko kod njih nije dolazio, ni deca, ni odrasli.

– Iz bašte se ne vidi šta se dešava ispred kuće. Mogu da se vide samo ćoškovi kuće i delovi ulice. Tog dana nismo imali kapiju na dvorištu i ulaz je bio otvoren. U našem dvorištu je bila i rizla koja je bila istovarena. Čula sam da prolaze automobili, ali se nisam okretala da vidim ko prolazi jer sam bila okrenuta leđima. Tog dana nisam videla nikakvo dete, a ni roditelje, da se kreću ulicom. Dvojica policajaca došli su da nas pitaju da li smo videli malu devojčicu, a mi smo rekli da nismo. Pitala sam kako je nestala devojčica, nastala je panika, pitala sam otkud tu devojčica – ispričala je.

Objasnila je da su se kasnije ljudi sakupili i krenuli u potragu za devojčicom. Napomenula je i da je pitala policajce kako se devojčica zove i da nije čula da neko dozvia dete dok je bila u bašti.

– Dankinu majku nisam videla tog dana, a oca sam videla kasnije, kada je došla policija. Nisam videla nikakva vozila, ni ljude, sve je bilo tiho i mirno dok policija nije došla. Narednih dana ne znam šta se dešavalo, bila sam izgubljena- zaključila je.

Podsetimo, majka devojčice ispričala je da je, pre nego što je pozvala policiju, dozivala Danku, ali da kada je srela dva muškarca u automobilu nije ništa pitala.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf