Grupa od 36 vatrogasaca iz više srpskih gradova pružila pomoć u Bosni i Hercegovini nakon poplava
Delovali u okolini Jablanice, sanirali teren nakon poplava i klizišta
Humanost i hrabrost novosadskih vatrogasaca ponovo je pokazana na delu kada se njih osmorica sa još 28 svojih kolega iz još četiri srpska grada uputilo u Bosnu i Hercegovinu kako bi pomogli tamošnjem stanovništvu pri sanaciji terena nakon nezapamćenih poplava u tom regionu koje su odnele više od 20 života.
Vođa novosadskog tima Pavle Momirov priča za “Blic” da se sa svojom ekipom koju čine Dragan Momirov, Dejan Ostojić, Vukašin Lepir, Boris Varadi, Dragan Perić, Nikola Dronjak i Mili Radojević za Bosnu i Hercegovinu uputio u nedelju 6. oktobra i da su svi imali samo jedno na umu, a to je da pomognu unesrećenim stanovnicima Jablanice gde su bili stacionirani.
Blic preporučuje
– Srpski tim se okupio u Beogradu. Nas osmorica iz Novog Sada uz još 28 kolega vatrogasaca iz Beograda, Valjeva, Kragujevca i Užica a nesebičnu pomoć su nam pružili dvojica bagerista i dvojica vozača kamiona sa opremom iz JVP “Srbijavode”. Praktično, nas 40 se uputilo u Bosnu i bili smo stacionirani u Jablanici a pokrivali smo područja Donje Jablanice i Buturović polje, koji su najviše stradali u poplavama i odronima – priseća se naš sagovornik.
Došli prvi, zatekli katastrofu i otišli poslednji
Kaže da su štab formirali u Jablanici odakle su svakoga jutra kretali na nove zadatke, a da su im se ubrzo pridružili i timovi iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore.
– Sa svim kolegama smo imali jako dobru saradnju zato što na terenu ne postoji nikakva razlika niti je bilo ko od nas pravi. Jednostavno, želja da nekome pomogneš i ta neka muka koju zatekneš na terenu te vežu. Tu smo svi za jednog i jedan za sve. Pored toga, sa mnogima od njih se poznajemo još iz misije u Turskoj gde smo radili na spašavanju ljudi iz ruševina. Međutim, u Bosni smo zatekli skroz drugačiju situaciju. Bujice, a zatim i klizišta odneli su skoro sve i ostala je gomila kamenja i po koja ruševina. U malom mestu – Buturović polju bujica je odnela 10 kuća. Koliko je to jaka sila bila dokaz je i da su jednu kompletnu kuću koju je bujica celu odnela našli skoro dva kilometra dalje od naselja u Neretvi – priča nam Momirov.
Foto: Ustupljene fotografije
“Nevolja nas je zbližila”
Njegov kolega Mili Radojević kaže da su i pre polaska slušali priče o tome da je Jablanica mala sredina gde je narod srdačan i gostoljubiv, a da su se sada u to i uverili.
– Bili smo stacionirani u muslimanskom delu gde je bilo samo tri srpske kuće. Čuli smo puno lepih priča ali nas je ipak tolika doza gostoprimstva iznenadila. Ti ljudi su izgubili kuće, skoro svu svoju imovinu, neki i svoje najmilije a kada smo se mi pojavili zaista nismo mogli da očekujemo takvo gostoprimstvo i takvu toplinu. To ne može da se odglumi. Svi su bili tu da pomognu. Nevolja nas je zbližila – ocenio je Radojević.
Foto: Ustupljene fotografije
Njegove navode potvrdio nam je i njegov kolega Dragan Momirov koji kaže da nikada takvo nešto nisu doživeli na terenu.
– Bili smo zatečeni reakcijama meštana. Nismo mogli da verujemo jer su se nekada ponašali prema nama kao da im je došao rod rođeni. Deca su nam se stalno javljala, ljudi su nam na ulicama prilazili i zahvaljivali se što smo došli, stalno nas nudili kafom i nekim osveženjem… Ne mogu da opišem sve to. Osetilo se da su zahvalni zato što smo došli da pomognemo i to i sada na društvenim mrežama pominju – ispričao nam je Dragan svoje impresije sa terena.
Foto: Ustupljene fotografije
Srpski spasioci ostali zatečeni kada su shvatili ko im pomaže
Vođa novosadskog tima Petar Momirov objašnjava nam da su bili smešteni u zgradi srednje škole u Jablanici gde su im na usluzi bili ljudi za koje su pretpostavili da su volonteri iz neke humanitarne organizacije.
– Sve vreme dok smo bili tamo viđali smo žene koje su nam servirale hranu, čistile prostorije i mislili smo da su iz Crvenog krsta ili neke slične humanitarne organizacije. Nisu nam ništa spominjali a kada smo se raspitali shvatili smo da su to profesorice iz te škole, direktorka, psiholog, pedagog… Ostali smo zatečeni – priznaje Momirov.
Foto: Ustupljene fotografije
Njegov kolega Nikola Dronjak kaže da je ostao bez reči kada je saznao ko im je na usluzi i da su i muškarci koji su im noću pomagali takođe bili zaposleni u toj školi.
– Oni su se podelili. Danju su nam pomagale žene, a uveče muškarci. Nikome od njih nije bilo ispod časti da očiste iza nas, da održavaju prostorije u kojima smo spavali, da nam postave hranu… A, sve su to fakultetski obrazovani ljudi. Jednostavno, organizovali su se da i oni nama pomognu. Stvarno, svaka im čast. I onda smo došli u situaciju da, kada im se zahvalimo za nešto, oni nama kažu: “Šta hvala? Hvala vama što ste ovde” – priseća se Dronjak.
Foto: Ustupljene fotografije
Talasi kamenja nosili trudnicu na krevetu
Srpski spasilački tim susreo se u Bosni sa strašnim scenama i svedočenjima meštana koji su im prepričavali i šta se dešavalo pre njihovog dolaska. Ono što je našim spasiocima ostalo urezano u sećanje jesu priča o trudnici koju je talas kamenja razarajući kuće nosio na jednom krevetu stotinak metara prema Neretvi gde su je ljudi zatekli i spasili. Veliki utisak na njih je ostavila i priča sa srećnim krajem u kojoj je jedno malo dete pronađeno i spašeno ispod ploče kuće koju je na njega srušila bujica.
Ipak, nije svaka priča imala srećan kraj. Desilo se da su baš naši spasioci sa kolegama iz Crne Gore i Republike Srpske pronašli telo meštanina koji je spasao osmoro ili devetoro ljudi pa se vratio u jednu kuću da pronađe telefon i tamo poginuo.
Po povratku naš spasilački tim dočekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i poručio da “dokle god imamo ovakve heroje, Srbija nema čega da se plaši!”
Blic