Region Danas
Juče je održano suđenje Urošu Blažiću za masakr u Duboni i Orašju. Opisi tragedije i vapaji porodica žrtava na momente su nailazili na podsmeh optuženog.
Iz onogo što se juče dešavalo u sudnici može se zaključiti da je Uroš Blažić tokom masakra iskazao i hladnokrvnost, jer , prema svedočenjima, nije iskazao nikakvu milost pred žrtvama koje su molile za život .
Gosti “Pulsa Srbije” na Kurir televiziji koji su analizirali atmosferu sa jučerašnjeg suđenja bili su Nebojša Perović, advokat, Slađana Nedeljković, novinarka hronike u Kuriru, Snežana Anđelić, dečji psiholog i pedagog i dr Radoslav Radosavljević, patolog.
Perović je izneo informacije sa jučerašnjeg suđenja:
– Bez obzira u kojoj meri je čovek profesionalac i advokat ili tužioc, sudija, novinar, a juče je bilo veoma potresno, kao i celokupan taj događaj. Još veću bol nanosi odnos prvookrivljenog, drugookrivljenog i svedoka koje su oni predložili ili koji su članovi njihove porodice. Nisu pokazali da se kaju, znate, ovo je sramota za porodicu, pre bi se porodice stidele ako imaju lopova u kući, pa bi se pravdale pred komšijama, a ovo je taj neki odnos koji dodatno uvećava bol. To je omalovažavajući odnos, bilo je slanje izjava putem branioca, što nije dozvoljeno. Branilac nije smeo da primi izjave od svedoka i da ih pravda, bez obzira što su to mama, tata ili ko već. Ljudski bi bilo da te porodice bukvalno kleknu na kolena i da kažu evo vam vaši životi, jeste da moramo da poštujemo zakon, ali postoji ljudsko ponašanje koje je uobičajeno i koje zakon ne zabranjuje.
S obzirom na to da se Uroš Blažić smejao i klimao glavom kada je slušao svedočenja, Anđelić je pokušala da utvrdi kakav je to psihološki profil čoveka:
– Mene stvarno zanima i volela bih da vidim veštačenje, da vidimo šta je u glavi tog čoveka. Očigledno da govorimo o vrlo poremećenom mladom čoveku. Ovde govorimo o višestrukom ubistvu, odlasku od jednog do drugog mesta, ali očigledno da postoji nešto u pozadini toga, što mi još uvek ne znamo. Slažem se sa advokatom da postoji društvo u kojem živimo, nešto što se zove kolektivna odgovornost ove porodice i ja sam očekivala da će izraziti pokajanje, da će sebi reći, pa ovo je naša kolektivna odgovornost. Bez obzira što je on punoletan, trebalo bi porodica da je imala uvid u njegovo ponašanje, da reaguje ranije, a mi svakako imamo veoma malo informacija o njemu.
Nedeljković je spomenula najpotresniji momenat u toku jučerašnjeg suđenja:
– Momenat kada je Jovan Mitrović, čija su dvojica braće stradala u ovom masakru, nakon detaljnog svedočenja, gde niko od nas nije mogao da izbegne suze, zatražio da doda par reči, okrenuo se ka ocu Uroša Blažića i rekao mu da je uzoran vojnik, da ima različite medalje i priznanja, ali da je propustio ono najvažnije, da bude dobar roditelj i da od deteta napravi dobrog čoveka. Rekao je da neće oprostiit ni Uroševom bratu koji je podigao dva palca nakon svedočenja, potom se okrenuo ka Urošu Blažiću i rekao da ga dobro upamti jer mu je ubio dvojicu braće. Dakle, tu se videlo ono ljudsko i poslednja nada da se od tih ljudi očekuje pokajanje za ono što su uradili, ali je razočaravajuće za nas koji smo prisustvovali, ali i za čitavo društvo, što ne vidimo njihovo pokajanje.
Radosavljević je dao svoju tvrdnju na pitanje da li je ovaj masakr mogao da se spreči, ako u obzir uzmemo da je Uroš Blažić i ranije imao nekoliko problema sa zakonom.
– Ovde se radi o poremećaju strukture ličnosti, oni su egoisti, oni moraju da ispune sve svoje želje i potrebe bez obzira na okolinu. Ovde nema empatije i ovde vidimo model koji se zove sadizam. Ovaj poremećaj ne može da traje dan, dva, tri i ostalo, već je od malena, dakle otkad se dete rodi i razvija, on svojim tokom ide. Apsolutno je moralo da bude primećeno i primećeno je. Najgore što se dešava sada jeste taj sadizam, on uživa u tome. To su odlike ponašanja lica koje ima poremećaj strukture ličnosti. Što se veštačenja tiče, ono je urađeno, i tu nema nikakve dileme. Ta osoba nema duševnu bolest, jer da ima, drugačije bi išla procedura. To ne bih komentarisao, jer je veštačenje urađeno i ne trebaju dodatna. Kroz ovaj model ponašanja bih to sve posmatrao. Takođe, trebalo bi znati, što se tiče masovnih ubistva u Srbiji, od perioda od 1982. godine, pa do danas, ubijeno je 103 lica, što se tiče masovnih ubistava. Tu imamo osobe koje su, najvećim delom, sa psihološkim bolestima, kao u Americi. Doduše, ta ubistva su se dešavala, za razliku od Amerike u kojoj se dešavalo u ruralnim sredinama, kod nas je to bilo i u gradovima, recimo u Subotici, pa Leskovcu…
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
