Region Danas
Slaviša Lakićević, načenik Uprave saobraćajne policije, otkrva gde su “crne tačke u Srbiji”, ali i koji su najčešći faktori teških saobraćnih nesreća u kojima je samo prošle godine stradalo više pod 500 ljudi. Podatak koji treba sve nas da zabrine jeste da je samo u avgustu ove godine stradalo 70 ljudi i 8 dece.
Koje su “crne tačke” u Srbiji?
Upravljač puta je dužan da najmanje jednom u periodu od tri godine obezbedi projekte mapiranja rizika za utvrđivanje deonica najvećeg rizika, odnosno projekte identifikacije i rangiranja opasnih mesta (crne tačke), shodno članu 90. Zakona o putevima. Ukoliko se posmatra period od 2019. do septembra 2024. godine, deonice državnih puteva sa najviše poginulih i teško povređenih lica u saobraćajnim nezgodama su: Pančevo – Alibunar, Požega – Užice, Kragujevac – Ravni Gaj, Novi Pazar – Ribariće, Stepojevac – Lazarevac, Čenta – Kovilovo, Petrovaradin – Maradik, Preljina – Mrčajevci, Mrčajevci – Kraljevo, Pančevo – Kovin, Obrenovac – Debrc. Ukoliko se posmatraju kompletni putni pravci kroz Republiku Srbiju, tada je najviše lica poginulo na državnom putu prvog reda A1 (Horgoš – Preševo) približno 27 poginulih lica godišnje, a nakon toga na državnom putu prvog B reda 22 (Ibarska magistrala, do graničnog prelaza Mehov Krš) približno 20 poginulih lica godišnje i prvog B reda 23 (Moravski koridor od Pojata do graničnog prelaza Gostun), približno 14 lica godišnje, srazmerno intenzitetu saobraćaja i brzinama kretanja vozila.
Koji su najčešći faktori koji utiču na teške saobraćajne nesreće?
Najčešći uticajni faktori nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima su: neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta – 42 odsto, propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije – 18 odsto, gubitak kontrole nad vozilom – 14 odsto, vožnja pod uticajem alkohola – 11 odsto, neiskustvo vozača koje je doprinelo nezgodi – devet odsto, pri čemu su navedeni faktori često udruženi.
Kakvo je stanje od početka ove godine na putevima Srbije, a tiče se saobraćajnih nesreća, poginulih i povređenih osoba?
Od početka oktobra poginulo je 11 lica u saobraćajnim nezgodama, što je više nego duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je poginulo 29 lica. Ali, ukoliko se posmatra period od početka godine do današnjeg dana, poginulo je za 28 lica više, odnosno za sedam odsto više lica – 400 poginulih lica u 2024, dok je u istom periodu 2023. godine poginulo 372 lica – shodno čemu se može smatrati da je stanje bezbednosti saobraćaja od jula do septembra bilo alarmantno. Značajno je povećano stradanje mladih učesnika u saobraćaju. Za prvih devet meseci u saobraćajnim nezgodama poginulo je 82 lica starosti od 15 do 29 godina, što je za 41 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Od navedenog broja, 49 mladih lica je poginulo u svojstvu vozača (prošle godine 35), sedam u svojstvu pešaka (prošle godine osam) i 26 u svojstvu putnika (prošle godine 15). Takođe je povećan i broj teško povređenih mladih lica u saobraćaju po svakom svojstvu učešća.
Podatak o broju stradalih u prošloj godine je strašan. Objasnite o čemu je tačno reč?
Daću jedan frapantan podatak, prošle godine smo imali 501 lice koje je poginulo zapravo na našim putivima, od 501 lica 286 su bili vozači. U momentu saobraćajne nezgode od 286 vozača 10 odsto nije koristio sigurnosni pojas. Prošle godine nam je poginuo 81 putnik. Od 81 putnika, dve trećine putnika nije koristilo sigurnosni pojas, to je 60 i nešto procenata u momentu saobraćanja.
U teškim saobraćajnim nesrećama stradao je veliki broj dece. Jedan mesec je posebno bio kritičan.
Ono što nam je jako bitno u poslednjih desetak godina, a zadnjih pet godina gine veliki broj dece, što je nedopustivo, preko desetoro deca nam gine na godišnjim nivou. Nažalost, i ove godine smo, samo u avgustu, imali osmoro poginule dece. Znači, u avgustu mesecu, za 30 dana, smo imali osmoro poginule dece i sva deca su nam poginula kao putnici. Nažalost, ne samo zbog toga što nisu bili propisano prevoženi ili vezani, zavisi koliko imaju godina i kolika im je visina, nego i zbog toga što su i bili u, da kažemo, specijalnim sedištima ili podmetačima, ali nisu bili pravilno vezani. Zato smo se trudili da edukacijom roditelja koji prevoze decu pokažemo na koji način se dete prevozi pravilno, kako se vezuje u sedištu, kako se vezuje u podmetaču, jer smo imali takve situacije koje su, da kažem, opet onako zastrašujuće i te nezgode i ti prizori su da niko ne poželi da vidi.
Bezbednost dece je ne samo prioritet Ministarstva unutrašnjih posla, nego i Vlade Republike Srbije. Prema onima koji prevoze decu, organizovani prevoz dece, smo jako rigorozni, ali i roditelji moraju da promene stavove oko prevoženja dece. Svi znamo šta može da nam se desi, ali uvek imamo stav, ljudi misle da se neće njima desiti, idemo samo do prodavnice ili tako nešto. Ne, moramo da razmislimo i da promenimo svesni stav o učešću u saobraćaju. Propisi su tu da bi se poštovali. Poštovanjem propisa unapređujemo bezbednost saobraćaja. Pričaćemo i o oduzimanju vozila, ali imamo veliki broj povratnika, pa imamo vozače koji su po desetak puta sankcionisani u prethodne dve godine.
Pre osam meseci na snagu je stupio zakon o oduzimanju vozila. Broj je reklo bi se i za vas alarmantan?
Mera oduzimanja vozila propisana je članom 295. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i vrši se privremeno do donošenja konačne odluke postupajućeg sudije, koji može produžiti meru i do okončanja postupka.
Od 22. februara, kad je na snagu stupio Pravilnik, oduzeli smo 281 vozilo. Nadležni sudija u prekšajnom postupku odlučuje po zahtevu i kada će vratiti vozilo. Znači, može čim pokrene postupak, a može to vozilo i trajno da oduzme. Bili smo poprilično zatečeni koliko je bilo vozača kojima smo oduzeli vozilo. Zamislite, mi imamo vozača od kog smo oduzeli vozilo tri, četiri puta. On uporno upravlja vozilom u vreme kada ima zabranu i nema vozačku dozvolu.
Svi subjekti u državi koji se bave bezbednošću saobraćaja moraju da naprave dodatan napor da takve vozače trajno isključimo iz sistema, da ne upravljaju vozilima jer ugrožavaju i našu decu, i vašu decu, i sebe, saputnike u vozilu, a ne druge učesnike u saobraćaju.
Oduzmemo skoro dva vozila dnevno. Očekivali smo da će taj broj da bude značajno manji, da na godišnjem nivou nećemo preći 100 privremeno oduzetih vozila. I ovo što sam malo pre pričao, a to je da smo imali vozača od kog smo tri puta oduzmali različita vozila, govori o tome koliko za pojedine naše građane i društvene norme ne znače ništa.
Da li to znači da je imao više automobila ili je uzimao od drugih? Šta se radi kada se oduzme automobil koji nije u njegovom vlasništvu, kako se to reguliše?
Oduzima se vozilo od vozača. Vlasnik vozila je morao da zna kome vozilo daje. Isto je i kod rent-a-kar agencija. Mi smo sa svima njima pričali, sa svima njima napravili određene konsultacije i naznačili na koji način, naravno, mogu da povrate svoje vozilo. Kažem, ovde se opet vozilo privremeno oduzima, to može trajati najviše dve godine ili sud može i trajno da oduzime vozilo. To ne znači da neće u nekom postupku trajno oduzeti predmet izvršenja prekršaja.
Kakvo je stanje kada je reč o vozačima koji su “tihe ubice” na putu?
Imali smo desetak vozača na auto-putu koji su vozili preko 250 km na sat. Oni su, naravno, zaustavljeni i isključeni iz saobraćaja od strane naših kolega koji rade interventnu kontrolu saobraćaja sa specijalnim voznim presretačima. Istakao bih da ove godine imamo desetak vozila (presretača) više nego prošle godine i da pokrivamo ne samo auto-puteve, nego i druge putne pravce i da oni deluju kako represivno, tako i preventivno.
Saobraćajna policija u Beogradu dobila je nove kamere. Da li nam možete otkriti gde se nalaze i šta snimaju?
U Beogradu biće postavljeno 51 kamera. Do sada je instalirano negde oko četvrtina. Još nismo završili sa kompletnim instaliranjem. Za sada imamo crveno svetlo u Beogradu i imamo pet lokacija gde radimo brzinu – Brankov most, Brankova ulica, Bulevar Mihajla Pupina, oba smera se radi kontrola brzine kretanja, Bulevar kralja Aleksandara kod Đerma, Antifašističke borbe i Jurija Gagarina, tu imamo isto jednu kameru koja meri iz pravca tržnog centra “Vero”, u Bulevaru Nikole Tesle i kod Ušća ima jedna kamera. Tako da, to su sad ti novi sistemi. Što se tiče nekih drugih uređaja, prošle godine smo instalirali, tj. nabavili nove uređaje kao što je dual radar koji možda radio istovremeno četiri ili pet traka različitih smerova kretanja. Neke druge uređaje ćemo nabaviti ove godine, ali definitivno automatska detekcija prekšaja ili kontrola saobraćaja doprinose povoljnijem stanju bezbednosti saobraćaja. Pogotovo ova prosečna brzina, jer pazite, ilustrovaću primerom, ako imate meranje na jednom mestu i kameru na jednoj tački u ulici gde prođete i meri se brzina, većina vozača sazna ili ispozna da je tu kontrolna tačka za meranje brzine i tu tačku prođu sa dozvoljenom brzinom, ispod 50 km, 49 ili 50, 48. Međutim, nakon toga voze brže da bi, navodno, to izgubljeno vremena doknadili. Ali, ova prosečna brzina, tj. vektorska brzina meri se od jedne do druge tačke, deonica od kilometar i po koja je crna tačka. Mi ćemo većinu crnih tačaka pokriti kamerama. To nam je cilj, da u narednih godinu-dve dana pokrijemo sve crne tačke u Republici Srbiji na putnim pravcima sa prosečnom brzinom ili trenutnom brzinom, ili sa detekcijom prekršaja bilo koje druge vrste. I to je u svim zemljama u Evropskoj Uniji prepoznato kao nešto što je dalo benefit. Neće to, naravno, napraviti da nemamo nezgoda, ali će smanjiti posledice. Sve zemlje koje su povećale broj kamera su smanjile nesreće za nekih 20 do 30 odsto, što nama i jeste cilj.
U kontrolu učesnika u saobraćaju uključili ste i kamere na uniformama. Možete nam objasniti kako funkcionišu?
Prošle godine u septembru smo pokrenuli projekat – body kamere ili kamere na uniformama. Naravno, pre toga smo radili sve zakonske procedure sa zaštnikom građana, sa poverenikom, za obradu podataka koja je javnog značaja, da ne bismo bili mi u prestupima kada obrađujemo te podatke. Obučili smo naše policijske službenike. Mi sada imamo 60 kamera. Koriste se za internu kontrolu saobraćaja. Svi koji rade sa presetačima nose kamere na uniformama. Procedure su jasno propisane, obrada podataka i svrha jasno propisana, svrha podataka nije da se procesuiraju prekršaji, nego da se poveća učinak radnika, transparentnost Ministarstva unutrašnjih poslova zarad obuka i, naravno, da bismo, u krajnjoj liniji, smanjili negativna ponašanja i postupanja i policijskih službenika i građana što se tiče zloupotreba i korupcije.
Kako građani Srbije reaguju na saobraćjanog policajaca koji ih snima?
Ja ću vam reći da sam ja pozitivno iznenađen. Očekivao sam veći broj reakcija. Ono što je značajno i što smo videli pregledanjem snimaka, pošto radimo analizu, to je jedan od razloga, jeste da je značajno podignuta saobraćajna kultura i kultura u obraćanju i ophođenju između strana, kako građana koje kontrolišemo, tako i policijskih službenika. Naravno da smo otkrili negde oko desetak krivičnih dela, najviše je bilo oko davanja mita i da smo to procesuirali, naravno, nadležno tužilaštvo.
Ono na čemu smo insistirali je da svaki policijski službenik, pre nego što krene u kontrolu, uključi uređaj, snima, i obavezno obavesti građanina i upozori ga da se intervencija audio i vizuelno snima. To daje i na bezbednosti građana, moram da kažem.
Smanjili smo broj pritužbi i predstavki u ovim organizovanim jedinicama za gotovo 100 procenata. Znate, mi smo takvog karaktera da se svako na svakog može danas pozvati, to je nekako kod nas tradicija. Ali ovo je nešto što je iskorenjeno. Verujte da smo iskorenili te stvari. Više nema da neko kaže, znate, ja znam ovog, ja ću tebi uniformu da skinem, ili da će policajac nekom da ne kaže dobar dan, kako ste, jeste li umorni. Na kraju intervencije mora da kaže doviđenja, vozite bezbedno. Na taj način menjamo saobraćajnu kulturu, ali i pospešujemo odnos policijskih službenika i građana. Mi smo transparentni, što nam i jeste cilj. Smanjujemo i korupciju, što je jako bitno.
Trend među mlađima jeste da se objavljuju na društvenim mrežama divljačku vožnju. Da li je moguće doći do aktera snimka.
Na društvenim mrežama, TikToku, mladi vozači se snimaju ili ga neko snima sa telefonom i prikaže se to uz komentar:
-Evo ja sam vozio 200 na sat, ne mogu mi ništa. Mi imamo ovde tim koji se bavi prekršajima na društvenim mrežama i popularisanjem tog, da kažemo, nebezbednog ponašanja ovde, u Upravi saobraćajne policije na celoj teritoriji Republike Srbije. Moram da kažem da smo jako, jako uspešni u otkrivanju tih prekršaja, a tu nije samo prekoračenje brzine, tu su i svi oni prekršaji koji idu kada vozite u kontra smeru ili na auto-putu i svi drugi prekršaji gde imamo, da kažemo, popularisanje tih negativnih pojava u saobraćaju, gotovo da smo ih stoprocentno sve otkrili, procesuirali i svi su dobili adekvatne prekršaje , prijave i sankcije, tako da to mogu da potvrdim.
Koji je vaš apel mladim vozačima?
Mladom vozaču treba reći da, pre svega, mora da poštuje propise, ima pravi stav i, pre svega, smanji brzinu kretanja vozila. To što će na neku tačku da stigne ili određenu distancu da pređe za par minuta, dva minuta ili minut pre, ne znači da treba da ugrozi svoj ili tuđi život. Samo jedan trenutak nepažnje, jedan delić nesmotrenosti ili nepromišljenosti će mu promeniti život ili život nekog drugog učesnika u saobraćaju, ne dao Bog da postanu invalidi ili da neko pogine.
Koliki je broj vozača koji voze pod dejstvom opijata i kako se oni sankcinišu?
U kontroli saobraćaja imamo povećanje krivičnih prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, čak 31 odsto, što govori da i dalje imamo veliki broj vozača koji se drznu da upravljaju vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Ministarstvo unutrašnjih poslova zadnjih godina ima veliki broj uređaja kojim otkrivamo taj broj pojava. Ono što je značajno je da kažemo da svake godine imamo povećanje više od 30 odsto učešća vozača u koji upravljaju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci u saobraćaju. Problem je što to imamo i kod dvotočkaša. Zamislite da neko vozi motor pod dejstvom opijata, to je ono što je veliki problem.
Pored toga, ove godine imamo 20 vozača motocikla koji su poginuli više nego prošle godine u letnjoj sezoni. Upravo je ta kategorija nešto što je ove godine, da kažem, iskočilo u prvi plan što se tiče stradanja i to je jako zabrinjavajuće. Psihoaktivne supstance su, iskreno, sa čim se cela Evropa bori, ceo svet s tim. Gotovo da imamo sve iste probleme i sve zemlje se suočavaju sa istim problemom. Veći broj uređaja, naravno, veća kontrola, ali kažem opet je bitna i promena stava i svesti.
Da li je represija dobro pokazala?
Pripadnici saobraćajne policije u Srbiji godišnje napišu 1.401.000 prijavu. I opet imamo broj poginulih. Represija nije sama po sebi dovoljna.
Izvor: Srbija Danas/Telegraf
