Predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, osvrnula se “ekonomsku analizu “projekta “Jadar” koju su radili Z. Drakulić, B. Mijatović, D. Popović, D. Šoškić.
– Evo malo o “ekonomskoj analizi” projekta “Jadar” (Z. Drakulić, B. Mijatović, D. Popović, D. Šoškić) + (nepotpisani) “ghost writer” Boža Đelić – napisala je Ana, pa dodala i tri ključne poruke:
Za sve strpljive, dodatno je objasnila ove klučne stavke.
– Prvo, ovaj uradak, kao i onaj nesrećni predlog zakona o zabrani litijuma, sadrži očigledne i lako proverljive neistine (kolokvijalno – najobičnije laži). Npr., na str. 6, stoji: “Vlada Republike Srbije odlučila je u septembru 2023. godine da odobri rekordne subvencije u iznosu od 419 miliona evra malo poznatoj slovačkoj kompaniji InoBat mada ona nema nijedan dan iskustva u masovnoj proizvodnji elekričnih baterija”. Laž. Vlada Srbije je sa InoBat potpisala neobavezujući Memorandum o razumevanju. Subvencije nije odobrila, niti je InoBat za subvencije do danas aplicirao. Toliko – objasnila je Brnabić.
Zatim, izdvojila je i stranu broj 9, gde su autori naveli sledeće:
– Ukoliko bi kineski automobili, koji su trenutno dvostruko jeftiniji dobili trku sa EU, ili EU i Kina se dogovore oko podele tržišta električnih automobila, što je realnije, Projekat “Jadar” bi postao nepotreban – piše tamo.
Kako ona kaže, autori izgleda znaju više o EU strategiji održivosti, nezavisnosti u oblasti strateških sirovina i konkurentnosti, od fon der Lajen, Šolca i Makrona zajedno.
Zašto li oni otvaraju svoje litijumske rudnike ako će, ukoliko je ova “analiza” tačna, isti biti nepotrebni? Da ne govorimo o “argumentu” – ukoliko bi se desilo ovo, ili ukoliko bi se desilo ono, ovaj projekat bi bio nepotreban”. Jak argument, piše Brnabić.
– Ako pogledate pretpostavke o tome kolika bi bila ulaganja države Srbije u infrastrukturu za ovaj projekat, deluje kao da u tom delu naše zemlje niko ne živi, pa svi putevi koje planiramo, železnica, gasovod, unapređenje prenosne (elektro) mreže i ostalo, služi samo i isključivo za rudnik. To vam je ona teza opozicije da brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice gradimo zbog Rio Tinta, a ne zbog ljudi u Loznici i lozničkom kraju. Valjda smo i autoput do Šapca izgradili zbog Rio Tinta, a ne zbog ljudi? – navodi Ana Brnabić.
Zatim se osvrnula i na najcitiraniji zaključak “analize”, ako se ona tako može nazvati.
– Konačno, najcitiraniji zaključak “analize” je da (iako će projekat zaposliti preko 3.000 ljudi) i, ako je sve u “analizi” tačno, a daleko je od toga, prihod za Republiku Srbiju će biti 17,4 miliona evra godišnje, ili, 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje. Hajd’ sad – Zašto bi neko prihod od projekta koji zauzima 390 ha računao u odnosu na ukupni broj stanovnika u Srbiji??!? Pa ni za projekte koji zauzimaju 20.000 ha ili 60.000 ha se prihod ne deli po broju stanovnika da bi se videlo da li su isplativi, a ne za projekat koji zauzima 390 ha – objasnila je Ana Brnabić.
Kako ona navodi, ako bi, ipak, uzeli da prihod jeste 17,4 miliona evra godišnje za Republiku Srbiju, s obzirom na to da ukupni projekat zauzima teritoriju od 390 ha, to bi znači prihod od skoro 45.000 evra godišnje po hektaru, ali i više, jer je rudnik pod zemljom, pa poljoprivredna aktivnost može da se nastavi.
– Da takav prihod po hektaru imamo u poljoprivredi (gde nam je za ratarske kulture godišnji prihod po hektaru u proseku oko 1.000-1.500 evra, a za voćarstvo u proseku oko 15.000 evra, max 20.000 evra) ili za svaku investiciju u ovoj zemlji, to bi svakako značilo mnogo, mnogo bogatiju Srbiju – navodi.
Ovo je, piše, najjači utisak “analize”:
– Računica prihoda po glavi stanovnika čitave Srbije od projekta koji zauzima površinu od 390 hektara (0,03% poljoprivrednog zemljišta naše zemlje). Ko se toga setio, tog za Nobela odmah! – zaključila je Ana.