Region Danas
Doživeli smo još jednu tragediju na današnji dan… Pre dve godine ostali smo bez Borisa i Dejane, a sada je od tuge preminula i Dejanina baka, koju na današnji dan sahranjujemo.
Ovim potresnim rečima za Kurir priča Vladimir Majorski, otac Borisa Majorskog (18) iz Stare Pazove koji je 18. oktobra 2022. nastradao u saobraćajnoj nesreći zajedno sa svojom devojkom Dejanom Neralić (17) kada su krenuli na izlet u Vrdničku kulu motorom.
Dvotočkašem je upravljao tinejdžer, dok je njegova devojka bila iza njega. Do nesreće je došlo, kako smo pisali, kada Slobodan B. (84) iz Krčedina vozeći “mercedes” nije ustupio prvenstvo prolaza vozaču motora i direktno se zakucao u njih. Okrivljeni se od avgusta nalazi iz zatvoru gde je dobio kaznu u trajanju od dve ipo godine.
– Neutešni smo. Nama se ceo svet raspao, stao u trenu. Mi više ne živimo. Nažalost, neko nam je ubio decu – kaže potresnim glasom Vladimir Majorski i dodaje:
– Današnja godišnjica je dodatno tužna za nas. Najtužnija. Ne znam šta smo zgrešili da nam se dešavaju loše stvari. Dejanina baka od tuge se razbolela u julu mesecu. Stalno je govorila da njeno srce ne može da izdrži toliku količinu bola, i nažalost juče je preminula, a danas je sahranjujemo pored Dejane.
Kako navodi naš sagovornik, njihove porodice od tada osećaju toliku bol da misle da ne mogu da dišu.
– Bol ne prolazi. Mislim da nemamo snage da dišemo, mi ljubimo hladan spomenik ispod kog su nam deca, a čovek koji ih je ubio dobio je besplatan starački dom. Da besplatan, mi kao društvo mu plaćamo i obroke i čistu garderobu – kaže ljutito Vladimir i dodaje:
– Za smrt dvoje dece pred kojim je bila budućnost dobio je prvobitno tri godine zatvora, ali se on žalio na tu odkluku i apelacijom ta odluka je smanjena na dve ipo godine. Zatim je ta presuda išla na Vrhovni sud i ta odluka je konačna, dobio je dve ipo godine za smrt naše dece. Sramno.
Vladimir Majorski, otac mladića Borisa koji je tek bio zakoračio u svet odraslih, kaže da treba pooštriti kazne za smrt stradalih u saobraćajnim nesrećama.
– Vozilo kojim udarite nekoga u saobraćaju treba da bude jednako sa oružjem kada nekoga ubijete. Smrt se dešava u oba slučaja, te ljude više nikada ne možemo da zagrlimo, poljubimo, da pričamo sa njima, ostaje nam samo sećanje, fotografije, snimci da ih ne zaboravimo – kaže on u jednom dahu i dodaje:
– Ja sam svestan da meni moje dete niko neće vratiti, znam to, ali ne želim da neko ko je kriv za nečiju smrt prođe sa ovako malom kaznom. Dotični se žalio na milion bolesti, a nije izostavio ni brojne izgovore i odlaganje odsluženja te bedne kazne zatvora. U decembru prošle godine donesena je konačna presuda, ali je on odlagao i tek je u avgustu otišao u zatvor. On se nama faktički smeje u lice, a mi ležimo na spomeniku i ljubimo našu decu tako.
Bonus video:
