Region Danas
Masovni ubica (14), koji je 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” izrešetao i ubio devetoro đaka i čuvara škole je tokom današnjeg svedočenja u Specijalnom sudu, u postupku protiv svog oca priznao da je nekoliko meseci pre jezivog zločina igrao video-igricu “Valoran” ali i da mu je omiljena knjiga “Idiot” od Dostojevskog.
“Valorant” je izuzetno popularna, ali i izuzetno nasilna video-igra, koju stručnjaci opisuju kao jednu od najkontroverznijih i najtoksičnijih igara na svetu. Uključuje timove od pet igrača koji se napadaju i “ubijaju” međusobno. Zapravo, poenta cele igre jeste da se uz mnogo taktiziranja stigne do cilja, odnosno da se uz jedan precizan pogodak ubije drugo lice.
Igrica je zabranjena za decu ispod 16 godina, a kako je dečak danas istakao pred sudom, roditelji su znali da je igrao ovu igricu i nisu ga upozorili da nije za njega.
– Ubijao sam u igricama i čitao knjigu. Omiljena knjiga mi je “Idiot” od Fjodora Dostojevskog. Tako sam provodio vreme – rekao je dečak ubica danas pred sudom.
Ova igrica podstiče bes
Kako navode stručnjaci, ovo nije jedini slučaj gde su masovne ubice bile opsednute upravo igricom “Valorant” ili nekom drugom koja u sebi sadrži nasilje i masovna ubistva.
– Nije nužno i ne mora biti da će se mlada osoba nakon igranja nasilnih video-igrica u masovnog ubicu, ali zasigurno imaju značajan efekat na decu koja su već sklona nasilju. Ukoliko je dete već na neki način agresivno, ova igrica će samo još više podstaći njihov bes – navodi sagovornik upoznat sa slučajem.
Deca koja olako shvataju igru, budu eliminisana
Igrači mogu da se podele u dve grupe: u prvoj su oni koji imaju predispozicije da s virtuelnog pređu na stvarno nasilje, pa i da počine zločin. U drugoj su deca koja to shvataju samo kao igru i veoma brzo se nađu na meti kao “otpadnici”. Oni se ne uklapaju u zamisli onih koji iza svega stoje i zato moraju da budu eliminisani iz grupe.
– Kod dece koja zavole ili se “navuku” na ovu igricu se smanjuje empatičnost i realan pogled na svet, te su sklonija da nasilje vide kao prihvatljivo rešenje problema. U većini slučajeva su to tinejdžeri koji nemaju dovoljno pažnje od svojih roditelja ili su žrtve zlostavljanja. Posmatrajući igricu kao stvarni svet, prethodno podstaknuti besom i ljutnjom, odlučuju se da sa ekrana pređu u svoju okolinu i počine zločin – zaključuje naš sagovornik.
