Region Danas
Ministar građevinarsvta, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je, tokom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, u fokusu njegovog razgovora sa turskim ministrom Abdulkadirom Uralogluom bilo železničko povezivanje Srbije i Turske, za koje je, ističe – Ankara veoma zainteresovana.
– U fokusu razgovora je bio projekat brze pruge od Niša do Turske, preko Bugarske. Turska je ima 2.500 kilometra brzih pruga, povezana je prugom sa Irakom, u koji odlazi čak trećina njihovog izvoza – isto koliko i u EU. Grade preko Azerbejdžana prugu prema Kini. Počeli su da grade brzu prugu od Istanbula do bugarsko-turske granice, a u Bugarskoj se gradi prugu za brzinu 160 kilometara na sat, od Sofije do granice sa Srbijom. U našem je interesu da se brzom prugom povežemo od Niša ka Bugarskoj, koji će nas spojiti sa Turskom i dalje na istok – rekao je Vesić u intervjuu za Kurir.
Uz brzu prugu od Budimpešte do Atine, koja će najvećim delom prolaziti kroz Srbiju, veza ka Bugarskoj i Turskoj od ogromnog je strateškog značaja za zemlju, napominje Vesić.
– Izaći ćemo na luku Pirej, prugom do Atine, ali i na Bosfor i moći ćemo našu poziciju da iskoristimo. Infrastrukturni projekti sa Turskom o kojima ćemo nastaviti da razgovaramo, znače dodatni razvoj za Srbiju – podvukao je ministar.
Poseta turskog predsednika, ukazuje, važna je i sa političkog i sa ekonomskog aspekta.
– Ekonomska saradnja je posebno značajna, jer se ona razvija samo kada imate mir i stabilnost, što je u interesu i Srbije i Turske. Istovremeno, ako su ekononski odnosi odlični, onda će i politički odnosi ići napred, jer tamo gde su prisutne investicije i političke se odluke donose opreznije i sa mnogo više uvažavanja međusobnih interesa. Turska je važna zemlja, sa ogromnim uticajem u našem regionu, posebno u pojedinim delovima – u BiH, u Raškoj oblasti i na Kosovu i Metohiji. Moramo da negujemo dobre odnose i da, i pored različitih stavova, pre svega po pitanju KiM, postoji razumevanje Ankare za probleme u regionu, a pre svega za to da su mir i dijalog jedini način kako se ti problemi rešavaju – kazao je Vesić.
Ministar je svog turskog kolegu pozvao na otvaranje brze pruge od Novog Sada do Subotice, 24. novembra. Podseća da je na toj deonici u toku faza testiranja.
– Tom prugom će moći da saobraćaju vozovi bilo koje evropske zemlje, jer će biti potpuno sertifikovana po standardima Evropske unije. Izgradnjom ove deonice od 108 kilometara,, uz postojećih 76 kilometara brze pruge od Beograda do Novog Sada, imaćemo ukupno 184 kilometara brze pruge kojom će se od Beograda do Subotice stizati za sat i deset minuta – naveo je Vesić.
Dodaje da će biti ukupno 27 kompozicija za Suboticu na dnevnom nivou budući da će 18 saobraćati na relaciji Beograd-Novi Sad-Subotica i devet na relaciji Novi Sad-Subotica.
Neke od njih će, kada krenu iz Beograda, stajati samo na četiri stanice – Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, ali i vozove koji će stajati na svim stanicama.
– Ponosan sam i srećan zbog velikog uspeha koji smo postigli izgradnjom ove pruge jer ovakvi projekti ne predstavljaju samo novu infrastrukturu već su i dokaz da Srbija tehnološki napreduje i da se po tome izdiže iznad drugih zemalja. Zahvalnost na tome dugujemo upravo predsedniku Vučiću jer je on, za razliku od mnogih svojih prethodnika koji su samo govorili o tome, prvi pokrenuo proces izgradnje brzih pruga koje su suštinski najvažniji projekti za našu zemlju. Veoma sam zahvalan svom timu na uspešno obavljenom poslu, svim ljudima iz Ministarstva, jer smo zajednički radili i održavali svake nedelje sastanke sa kineskim partnerima i drugim državnim institucijama. Lično sam bio uključen u realizaciju ovog projekta, kao što cu biti uključen i u projekat izgradnje brze pruge Beograd – Niš – napomenuo je ministar.
Dodao je da bi brza pruga od srpsko-mađarske granice do Budimpešte, u dužini od 164 kilometara, trebalo da bude završena do kraja 2026. godine, kada će se od Beograda do glavnog grada Mađarske stizati za dva sata i 45 minuta. Stajanja na granici između Srbije i Mađarske neće biti jer će se carina i granični prelazi nalaziti na železničkim stanicama u Beogradu i Budimpešti.
Vesić je poručio da će ta brza pruga još više učvrstiti saradnju dve zemlje i povezati Beograd i Budimpeštu, a naravno i Novi Sad, Suboticu i sve druge gradove.
Najavljuje da naredne godine kreće izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, koja će se raditi u “prozorima”, odnosno u uslovima periodičnih obustava saobraćaja, za razliku od brze pruge prema Subotici gde smo tokom radova potpuno zatvorili saobraćaj.
– Lično sam, kao ministar, doneo odluku da se radi u ’prozorima’, jer je bila velika greška što je pruga između Beograda i Novog Sada i između Novog Sada i Subotice bila zatvorena. Nama je železnički koridor 10 ključan i kada bismo zatvorili prugu Beograd – Niš sav teretni kargo saobraćaj bi bio usmeren na druge pruge i pitanje je da li bismo ikada mogli da ga vratimo u sadasnjem obimu. Kada se ovako radi, izgradnja traje duže, ali ćemo tako i dobiti prugu i sačuvati kargo saobraćaj jer to je suština kada je pitanju železnica. Kada završimo brzu prugu od Beograda do Niša, putovanje između ta dva grada trajaće sto minuta – dodao je Vesić.
U osvrtu na Samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa u Dubrovniku, gde je na inicijativu predsednika Srbije došlo do izmena u tekstu zajedničke Deklaracije, u delu o sankcijama Rusiji, Vesić konstatuje da to što je tekst dokumenta promenjen, tako da u njemu ne piše da se zemlje obavezuju, već se podstiču da se usklade sa sankcijama Moskvi, govori o tome koliki je danas ugled Srbije i predsednika Aleksandra Vučića i koliko se naš glas sluša.
Podvlačli da se Srbija protivi politici sankcija, jer je na svojoj koži itekako osetila šta one znače i još na početku sukoba donela je odluku da ne uvodi sankcije Rusiji, jer je to u našem interesu.
Srbija vodi i vodiće samostalnu i nezavisnu politiku, vodeći računa o sopstvenim interesima, što znači da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine onako kako Ukrajina poštuje suverenitet Srbije, jer ta zemlja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, i kao što osudjuje agresiju na Ukrajinu onako kao što traži da se osudi agresija NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine, ukazao je Vesić.
– To sigurno nije bilo lako, jer predsednik Vučić trpi ogromne pritiske po tom pitanju, ali je još jednom pokazao da je ozbiljan državnik, koji vodi računa pre svega o interesima države. Srbija je insistirala i na tome da u dokumentu ne piše eksplicitno “vojna pomoć” Ukrajini, jer smo vojno neutralna zemlja, što je još jedan dokaz diplomatske veštine predsednika Vučića i uvazavanja Srbije u međunarodnim okvirima. Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine u skladu sa Poveljom UN, ali istovremeno, ne uvodi sankcije Rusiji. To je stav koji ne menjamo više od dve i po godine, koliko rat traje i ostajemo pri tom stavu – jasan je ministar.
Kada je reč o Samitu Brdo-Brioni, u Tivtu, gde su se okupili lideri regiona, a posebno u vezi sa porukom predsednika Vučića da „Srbija neće da bude džak za udaranje“, Vesić je podvukao da Srbija ne dozvoljava nikome da se meša u njene unutrašnje stvari, kao što se toga strogo i sama podržava, i ne meša se u unutrašnje stvari drugih država.
– Pa, tako ni Crne Gore. Tokom Samita u Tivtu, čini se kao da su neki crnogorski novinari želeli da isprovociraju predsednika Vučića, u vezi sa medijskim napisima da se Srbija mešala u nedavne lokalne izbore u Crnoj Gori. Uz svo poštovanje sedme sile, od predsednika Vučića koji je uvek spreman da odgovori na svako pitanje, dobili su jasan odgovor – da Srbija želi dobrosusedske odnose, ali da neće biti ničiji džak za udaranje. Srbija poštuje Crnu Goru, želi da bilateralne odnose razvija, da se infrastrukturno povezujemo, olakšavamo prelazak putnika i prevoz robe preko granice, ali isto tako jasno je da se Srbija ne meša u unutrašnja pitanja Crne Gore i, osim što nije tačno, nije ni pošteno da se za sve u toj, ili bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, uvek optužuje Srbija – rekao je Vesić.
Srbija, ponavlja, nikada nije učinila ništa protiv interesa Crne Gore, ali je Podgorica priznala Kosovo, ne poštujući Rezoluciju SB UN 1244 – što je činjenica.
Ipak, poručuje da Srbija želi što bolje odnose sa Crnom Gorom i, posebno, da se poštuju interesi srpskog naroda u toj zemlji.
– Mi sa Crnom Gorom imamo dobre odnose u oblasti saobraćaja i infrastrukture, gradimo zajednički prelaz u Bijelom polju, uveli smo jedinstven „tag“ tako da vozači iz Crne Gore sa njihovim „tag“ uređajem mogu da prolaze auto-putevima kroz Srbiju, kao i Srbi preko crnogorskih puteva sa srpskim „tagom“ i mi ćemo te odnose nastaviti da jačamo. Ali, upravo kako je i predsednik Vučić rekao, ne dozvoljvajući nikome da nam spočitava ono što nije istina – rekao je Vesić.
U skupštini je ove sedmice održana sednica Skupštine Srbije o litijumu, na zahtev dela opozicije, a Vesić primećuje da je ta rasprava pokazala da opoziciju ne zanima zaštita životne sredine, niti kompanija Rio Tinto, već temu mogućeg kopanja litijuma koriste isključivo kao sredstvo da dodju na vlast nasilnim putem.
– Od takozvane prozapadne opozicije mogli ste da čujete takve antievropske poruke kakve nisu izgovorili čak ni najveći rusofili i evroskeptici u Srbiji – naznačio je ministar.
Kaže da je litijum šansa za Srbiju da gradi svoju ekonomsku budućnost i nezavisnost i da uhvati priključak sa tehnoloski najrazvijenijim državama Evrope.
– To je naša šansa da, poštujući najviše ekološke standarde, a u čemu će nam pomoći evropski partneri, uspostavimo u Srbiji celokupan lanac vrednosti i otvorimo savremene fabrike za proizvodnju električnih automobila, u kojima će raditi domaći stručnjaci za visoke plate. Ovaj projekat ima potencijal da potpuno promeni ekonomski pejzaž Srbije i da zemlju pretvori u visokotehnološku evropsku silu. Tekst ’zakona’ koji su predložili najbolje pokazuje da ne znaju ništa o ovoj temi i da žele samo da skupljaju jeftine političke poene – zaključio je ministar Vesić.
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18 do 65 godina, a dobrovoljni davaoci danas, 8. oktobra 2024. godine mogu dati krv na sledećim mestima:
