Region Danas
Raspad “boinga 747” u vazduhu i zastrašujuća sudbina njegovih putnika postali su predmet brojnih spekulacija. Da li je avion oborila bomba, teroristički raketni udar, meteor ili mehanički kvar? Činilo se da svako ima svoje mišljenje – i cilj.
Nekoliko minuta nakon poletanja sa međunarodnog aerodroma Кenedi u Njujorku, “boing” 747 koji je krenuo ka Parizu eksplodirao je u vazduhu iznad Atlantskog okeana kod obale Long Ajlenda. Poleteo je u 20.19 časova po oblačnom, ali “prilično vedrom” vremenu, prema “Njujork Tajmsu”, a zatim se 12 minuta kasnije raspao u vatrenoj eksploziji.
Dok su FBI i Nacionalni odbor za bezbednost u saobraćaju (NTSB) haotično nudili različita objašnjenja i dokaze, podelili su javnost i posejali teorije zavere koje traju do danas. Na kraju, NTSB je objavio jedan od najiscrpnijih izveštaja u svojoj istoriji, koji je neverovatno detaljno ocrtao kako je eskalirajući lanac događaja doveo do katastrofalne eksplozije rezervoara za gorivo.
Ali nalazi, koliko god bili važni, naizgled nikada nisu prihvaćeni u javnost. Ankete pokazuju da polovina Amerikanaca ne veruje u zaključak NTSB-a da je nesreća stvarno bila nesrećan slučaj.
Rodile su se teorije zavere
Još u julu 2014, zvaničnici NTSB-a morali su javno da odgovore na zahteve da preispitaju svoje nalaze. Podnosioci peticije pod nazivom “TWA 800 Project” tvrde da je “detonacija ili eksplozija velike brzine” izazvala nesreću.
Svedoci, uključujući pilote drugih civilnih aviona, tvrde da su na dan pada videli zrak svetlosti u blizini aviona i jednu ili više eksplozija u blizini letelice. Dan nakon nesreće, navedena je mogućnost da je eksplozivna naprava ispaljena prema avionu ili postavljena unutra pre poletanja. FBI je razmotrio potencijalne terorističke veze i započeo krivičnu istragu.
U to vreme strahovi od domaćeg terorizma bili su veliki. Zemlja je još uvek procesuirala bombaški napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine, eksploziju u Oklahoma Sitiju 1995. i suđenje Ramziju Jusefu za plan da se obore američki avioni. Deset dana nakon nesreće, bombaški napad potresao je Olimpijske igre u Atlanti.
Zvaničnici NTSB-a su brzo rekli da prvi dokazi o padu leta 800 ne ukazuju na spoljašnju eksplozivnu napravu. Ipak, spekulacije koje proizilaze iz izveštaja očevidaca širile su se internetom koji je tada bio u ekspanziji.
– To je zaista bila prva zavera internet doba – rekao je Šejn Miler, profesor na Univerzitetu Sent Džon u Minesoti.
Кako se širila teorija da su savezni zvaničnici prikrivali teroristički napad da bi sprečili paniku, ona je evoluirala i na kraju se podelila. Oba tabora su se složila da je došlo do vladinog zataškavanja. Međutim, jedna grupa je okrivila prijateljsku vatru.
Jedna rana verzija objavljena na internetu navodi da je nesreća rezultat napada koji je osmišljen da ubije bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Кisindžera, koji, zapravo, nije bio u avionu. Druga je tvrdila da je prijateljska vatra osmišljena da ubije bivše vojnike države Arkanzas koji su nekada radili kao obezbeđenje tadašnjeg predsednika Bila Кlintona.
Međutim, najveću buru je podigao tekst “Amerika Onlajna” iz avgusta 1996. u kojoj se tvrdi da je avion “oborio brod sa navođenim projektilima američke mornarice”. Informacija je došla od Ričarda Rasela, 66-godišnjeg bivšeg pilota “Junajted erlajnsa” i predstavnika za bezbednost Udruženja pilota vazdušnih linija.
Кasnije ju je unapredio Pjer Selindžer. Nekadašnji portparol Džona F. Кenedija je to predstavio kao dokument koji je dobio od nekoga iz francuskih obaveštajnih službi, a koji potiče od agenta CIA sa kontaktima u američkoj mornarici.
Rasel je tvrdio da je njegov dugogodišnji prijatelj ima radarski snimak koji pokazuje kako projektil putuje prema avionu neposredno pre pada. Raselova poruka je bila namenjena užem krugu stručnjaka za vazduhoplovstvo, ali je procurila na internetu.
Zagovornici ove teorije kao argument navode to što je avion pao u blizini oblasti W-105, zoni upozorenja na jugoistočnoj strani Long Ajlenda koju vojska koristi za ispaljivanje projektila.
Te večeri je u Atlantiku bio raketni brod i mornarica je izvodila manevre. Portparol mornarice je potvrdio i da je u regionu bio i jedan mornarički avion, ali je tvrdio da nije bio naoružan.
Ova teorija je završila kao tema diskusije na brifingu NTSB-a 16. septembra na Long Ajlendu, nakon što su mediji počeli da istražuju priču.
Šta je utvrdila istraga?
Tokom četvorogodišnje istrage NTSB-a, savezni zvaničnici su dobili potpisane sertifikate od američkih vojnih lanaca komandovanja. Pošto su ostaci aviona pali u vodu, uspeli su da sklope 95% delova. To je samo pokrenulo dodatne spekulacije, jer mesta na kojima su se videla oštećenja nisu bila u skladu sa zvaničnom verzijom o eksploziji u rezervoaru.
Analitičari CIA-e utvrdili su da fotografija navodne rakete u letu zapravo prikazuje avion koji leti u suprotnom smeru. Druga fotografija na kojoj se činilo da se vidi objekat u blizini aviona pokazuje krhotine na površini filma, rekli su zvaničnici FBI.
Neobične mrlje na tapacirungu aviona koje je otkrio TWA-ov glavni pilot Robert Terel Stejsi takođe nisu uzete kao dokaz. Nakon što su podvrgnute mikroskopskom i hemijskom pregledu, federalni istražitelji su otkrili da je crveni ljuskavi ostatak bio od kontaktnog lepka koji se koristio za lepljenje presvlake na penastu osnovu, a ne od raketnog goriva.
Zvaničnici NTSB-a rekli su da su sve interne spekulacije o bombama i projektilima otpisane u roku od nekoliko meseci. Upiranje prstom i različita tumačenja podataka između zvaničnika u saveznim agencijama doprineli su konfuziji.
– Oni su zaista stvorili percepciju da niko nije imao pojma šta se dogodilo – rekao je Miler.
Šta se zaista dogodilo sa letom TWA 800?
Na kraju, zvaničnici NTSB-a su dokazali da je kratki spoj mogao da stvori zapaljivu paru zarobljenu u skoro praznom rezervoaru za gorivo i zaključili da je to verovatan uzrok eksplozije.
Ipak, činilo se da istražitelji imaju poteškoća da pronađu konačan odgovor za tragove svetla koje su svedoci navodno videli u blizini aviona.
O drugim potencijalnim uzrocima nesreće o kojima se govorilo krajem 1990, zajedno sa tvrdnjom o prijateljskoj vatri, i dalje se spekuliše dve decenije kasnije. Jedan od njih navodi da su avion možda udarili fragmenti meteora koji se razbio kada je ušao u Zemljinu atmosferu. Sa druge strane, profesorka sa Harvarda Ilejn Skari, tvrdila je da su elektromagnetne smetnje iz obližnjeg aviona američke mornarice izazvale eksploziju.
Srbija Danas/Blic
