Region Danas
То ће бити први пут да дечак изађе из психијатријске клинике после злочина 3. маја 2023. Дечак убица ће у пратњи психијатра, колима Хитне помоћи, бити довезен у суд. У судници ће бити смештен у стаклену, затворену кућицу за заштићене сведоке, тако да ће моћи да види све, а њега нико. Судија, адвокати оптужених и породице жртава слушаће га преко звучника и гледати преко монитора.
Родитељи чекају да чују зашто су њихова деца убијена О томе шта очекује од судског рочишта, у емисији “Блиц уживо” говорио је Анђелко Аћимовић, отац једног од страдале деце.
Није ме то нешто посебно погодило, он не напушта, он иде у пратњи, тако да ће се вратити на исто место. То ме не потреса, за мене је много важно и за све нас да он заиста сутра да изјаве и одговори на питања, да покушамо да сазнамо детаље који су битни за поступак и за разумевање свега како се то могло десити – навео је отац једног од страдале деце.
Аћимовић наводи да ће сутра заједно са осталим родитељима страдале деце бити на суђењу, са жељом да коначно сазнају истину, зашто су њихова деца убијена.
Време не лечи ране
Бићу на суђењу наравно и свакако да ће сви родитељи присуствовати са жељом да сазнамо шта се то код дечака десило, што је произвело планирање таквог монструозног чина. Видећемо шта ће се десити, али најважније је да он сутра заиста да исказ. Лично за мене је боље што је дечак затворен и нећемо моћи да га видимо, боље је да га не гледамо осим на монитору и да се концентришемо на суштину, а то су питања на која желимо да добијемо одговоре – казао је он.
Све службе које су укључене у цео тај процес су принуђене да раде по закону и ми ту не можемо да будемо ни љути ни увређени. У сваком случају, његов третман је неопходан да би се сазнало како је то могућа трансформација у мозгу детета које без икаквог разлога у потпуном рационалном стању може да испланира такав монструозан злочин.
Аћимовић истиче да се родитељи страдале деце стално виђају и чују јер, како каже, “једино они могу да разумеју једни друге”.
Једино ми можемо једни друге да разумемо кроз шта пролазимо и нико други. Према томе, све те речи Нине Кобиљски су речи сваког од нас и ми потпуно разумемо њен израз душе и кроз речи песме и кроз све што ми радимо, свако на свој начин да преобрази тугу у неку нормалну животну рутину, али је то, наравно, немогуће у потпуности.
“Дечак је копирао убиства из филмова”
Да оружје није било доступно дечаку, до злочина не би ни дошло, навео је отац једног од страдале деце, додајући да су родитељи ти који су одговорни за понашање свог детета.
Да није било доступно оружје и муниција малом дечаку, злочинцу, он не би планирао, нити би имао такве намере, нити би планирао злочин, нити би до тога дошло. Значи, то је прва ствар која треба свима да буде јасна. Значи, није родитељ, да кажем, узео и рекао му, “ево, иди, оружје је за тебе, можеш да радиш шта хоћеш, иди побијај децу у школи”, то апсолутно не. Али његово неодговорно држање оружја и муниције на истом месту, доступно дечаку је нешто што је иницирало сулуде идеје код тог дечака који је очигледно у свом виртуалном свету дошао на идеју да може да понови нека друга убиства у школама. Направио је једноставно своју конструкцију, погледао све могућности, шта урадити пре и после и копирао је буквално многе од тих стравичних догађаја, при чему није баш до краја све ископирао, он себе није убио, него се сачувао и урадио све да остане жив – истиче Аћимовић.
То ће бити први пут да дечак изађе из психијатријске клинике после злочина 3. маја 2023. Дечак убица ће у пратњи психијатра, колима Хитне помоћи, бити довезен у суд. У судници ће бити смештен у стаклену, затворену кућицу за заштићене сведоке, тако да ће моћи да види све, а њега нико. Судија, адвокати оптужених и породице жртава слушаће га преко звучника и гледати преко монитора.
“Родитељи чекају да чују зашто су њихова деца убијена”
Бићу на суђењу наравно и свакако да ће сви родитељи присуствовати са жељом да сазнамо шта се то код дечака десило, што је произвело планирање таквог монструозног чина. Видећемо шта ће се десити, али најважније је да он сутра заиста да исказ. Лично за мене је боље што је дечак затворен и нећемо моћи да га видимо, боље је да га не гледамо осим на монитору и да се концентришемо на суштину, а то су питања на која желимо да добијемо одговоре – казао је он.
Шта ће се дешавати са дечаком? Аћимовић наводи да је њему апсолутно јасно да дечак убица не може да одговара за злочин који је починио.
Не мислим да бих имао шта да му кажем, не бих имао времена. Што се тиче тога, ми ту ништа не можемо да променимо, закон је такав и шта ће бити даље, ја ту не желим да размишљам. За мене је потпуно јасно да он не може да одговара.
По нашем закону могуће је да једнога дана дечак убица буде пуштен на слободу. Аћимовић наводи да ће се они као оштећени борити за промену закона.
Апсолутно да, сви ми који смо оштећени у овом случају и у нашем друштву свесни смо да је потребна промена у закону, снижавање границе одговорности малолетних лица која почињу тешка кривична дела. Тражићемо да то буде, ја лично, десет година, јер би то заиста на неки начин довело до тога да немамо сад такве шпекулације шта ћемо са таквим малим злочинцем, да ли ће имати могућност да изађе или не. Значи тај закон би уредио тај простор који је данас, да кажем, неуређен, а у многим земљама је то применљиво, да чак и деца од шест година која направе тешка кривична дела, кривично одговарају, значи за њих је одређена установа која ће их третирати – рекао је Аћимовић.
Све службе које су укључене у цео тај процес су принуђене да раде по закону и ми ту не можемо да будемо ни љути ни увређени. У сваком случају, његов третман је неопходан да би се сазнало како је то могућа трансформација у мозгу детета које без икаквог разлога у потпуном рационалном стању може да испланира такав монструозан злочин.
Аћимовић истиче да се родитељи страдале деце стално виђају и чују јер, како каже, “једино они могу да разумеју једни друге”.
Једино ми можемо једни друге да разумемо кроз шта пролазимо и нико други. Према томе, све те речи Нине Кобиљски су речи сваког од нас и ми потпуно разумемо њен израз душе и кроз речи песме и кроз све што ми радимо, свако на свој начин да преобрази тугу у неку нормалну животну рутину, али је то, наравно, немогуће у потпуности.
