Region Danas
Терористички напад Хамаса на Израел и рат у Појасу Газе, као и његове последице, покренули су у претходних годину дана читав низ промена у Саудијској Арабији, окупираној Западној обали, Либану, Сирији, Јордану и Египту.
Дојче веле (DW) је анализирао шта се све у том региону десило од кобног 7. октобра.
Саудијска Арабија
Након што је Саудијска Арабија замрзла преговоре о нормализацији односа са Израелом после 7. октобра 2023. године, тај потенцијални споразум је постао део преговора о миру између Израела и Хамаса.
У међувремену, 7. октобар је поново запалио пропалестинску солидарност у друштву Саудијске Арабије, каже за DW Себастијан Зонс из немачког института ЦАРПО. Међутим, политички и економски гледано, рат између Израела и Хамаса доживљава се више као директна претња амбициозној трансформацији краљевства.
–Зато се Саудијска политика се последњих годину дана фокусира на дипломатско балансирање – указује Зонс.
Либан
Непосредно након напада Хамаса на Израел, утицајно наоружано крило Хезболаха у Либану, које је ЕУ класификовала као терористичку групу, почело је с нападима на север Израела.
„У почетку је Хезболах био критикован због одлуке да уђе у рат с Израелом и увлачи Либан у сукоб. Али, од 7. октобра Хезболах ужива све већу подршку међу либанским становништвом“, каже за DW Кели Петило, експерткиња за Блиски исток при Европском савету за спољне односе.
Према њеном мишљењу, многи Либанци су огорчени понашањем Израела у Гази и због тога што међународна дипломатија не доноси резултате.
-Почели су да виде Хезболах као јединог гаранта солидарности с Палестинцима – додаје Петило.
Међутим, након скоро годину дана онога што аналитичари називају „ограниченим борбама“, у септембру је дошло до ескалације.
Јордан
Суседни Јордан, који је 1994. потписао мировни споразум с Израелом, годину дана балансира на политичкој жици.
–Од 7. октобра, Јордан углавном покушава да балансира снажну домаћу подршку палестинском питању са својим односима с Израелом – објашњава Кели Петило за DW.
Краљ Јордана Абдулах II и његова супруга, краљица Ранија, која је палестинског порекла, више пута су изјавили да нису спремни да приме више палестинских избеглица. То би угрозило палестинску ствар у целини и директно би кршило мировни споразум, каже Петило.
–Међутим, сада, с потенцијалним отварањем нових фронтова, не само у Либану, већ и на Западној обали, Јордан се суочава са својом ноћном мором – сматра аналитичарка.
-Ова ситуација поново буди страхове који су настали непосредно након 7. октобра, наиме од ширења сукоба и миграције Палестинаца у Јордан као последице тога – додаје Петило.
Окупирана Западна обала
-Ситуација на Западној обали била је веома напета и пре 7. октобра“, каже за DW Петер Линтл, сарадник одељења за Африку и Блиски исток у Немачком институту за међународне и безбедносне послове.
Палестинска самоуправа годинама је слаба, јеврејски досељеници нападају Палестинце, а тренутна десничарска израелска влада додатно је погоршала тензије – изјавом у свом коалиционом програму да Западна обала, или како је они зову, Јудеја и Самарија, може да припада само јеврејском народу, објашњава Линтл. „Све то се интензивирало од 7. октобра.“
Јеврејски екстремистички досељеници нападају палестинске цивиле, а тензије између израелске војске и палестинских милитантних група на окупираној Западној обали у септембру су достигле нови врхунац.
–Западна обала је буре барута које може да експлодира у сваком тренутку – каже Линтл.
„У нормалним временима, могло би се рећи да је ситуација већ неподношљива с изузетно високим бројем жртава, само што је то сада у сенци рата у Гази и догађаја од 7. октобра“, додаје аналитичар.
Сирија
-Рат који је избио 7. октобра додатно је скренуо пажњу медија са Сирије и сукоба који тамо траје већ више од 13 година – подсећа за DW Лоренцо Тромбета, аналитичар за Блиски исток са седиштем у Бејруту и консултант агенција УН.
Он наводи да је грађански рат у Сирији све више под доминацијом страних сила, попут Русије, Ирана, Турске, Израела и САД. „Сви ти актери тврде да се боре против тероризма, као и да им је циљ стабилност и безбедност“, објашњава Тромбета.
У међувремену, сиријски председник Башар ал Асад, који је у почетку био изолован због бруталног обрачуна са сиријским становништвом, све је више добродошао назад у арапски и европски круг.
-На унутрашњем плану, Асадова власт више се не доводи у питање – указује Тромбета.
Он наводи да је Асад последњих годину дана ћутао о догађајима и последицама 7. октобра, додајући да је његов „приступ тихом дипломатијом, далеко од медијског рефлектора, усмерен ка постизању дугорочних унутрашњих циљева“.
Египат
Од свих земаља у региону, једино је Египат пронашао начин да искористи кризу како би након 7. октобра ојачао свој геополитички значај, оцењује за DW Тимоти Е. Калдас, заменик директора Института Тахрир за блискоисточну политику са седиштем у Вашингтону.
Египатски председник Абдел Фатах ал Сиси сарађивао је с Израелом по питању дозвола за пролаз робе у Газу и помагао у одржавању блокаде, објашњава Калдас. Такође, како каже, централна улога Египта у преговорима о прекиду ватре поново је учврстила значај Каира.
-Заузврат, Каиро је добио много додатне подршке из Вашингтона-наглашава Калдас. Бела кућа одобрила је за 2024. војну помоћ у износу од 1,3 милијарде долара (1,16 милијарди евра).
-Ово је први пут да Бајденова администрација даје целокупан износ – каже он, додајући да је у прошлости Вашингтон барем задржавао део помоћи који је био условљен питањем људских права. „А Египат се заправо знатно погоршао по том питању.“
Осим тога, пре 7. октобра, Египћани су углавном били фокусирани на све гору економски ситуацију у земљи.
–Међутим, ужасни ратни злочини које је Израел починио над палестинским цивилима у Гази такође су се нашли у фокусу њихове пажње-каже Калдас.
Он верује да би јавно мњење могло додатно да се промени, јер Египћани све више виде своју владу као део проблема. „Египатско руководство убудуће ће морати да деликатно балансира, јер ће покушати да задржи и подршку Запада“, закључује Калдас у изјави за DW.
Извор: Србија Данас/Дојче веле
