Region Danas
Nena Đorđević, majka “čupavog rokera”, svojevremeno se prisetila njegovih prvih demonstracija!
Slavni roker Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba, preminuo je u 72. godini, 4. septembra u Ljubljani, a sahranjen je tri dana kasnije u rodnom Čačku. Borin život ispunjen je anegdotama, a jedan strašan detalj otkrila je svojevremeno njegova majka.
Đorđević je 9. marta 1991. godine podržao masovne studentske demonstracije, a njegova majka je u intervjuu koji je tada dala govorila o njegovoj karijeri, ali i o učešću na demonstracijama. Intervju prenosimo u celosti.
“Neizvesno je u kom kontekstu ćemo se dogodine sećati 9. marta, ali je očigledno da su demonstracije studenata na Terazijama i mitinzi opozicije doneli neku novu slavu mnogim umetnicima. Upamćeni su, tako, poljupci koje je sa Trga Republike pripadnicima MUP-a poslao Bora Čorba Nena Đorđević je majka ovog ‘čupavog rokera’, i seća se njegovih prvih demonstracija:
Jedan od prvih nezaboravnih trenutaka u Borinom životu bio je trenutak kada se sa samo dve i po godine izgubio.
– Jednog dana nema Bore da se vrati kući iz škole. Kad je najzad stigao, pitam šta ga je zadržalo, a on odgovara: ‘Svi su vikali Dole Kodžbe! pa sam i ja išao s njima i vikao’. Vikali su, u stvari, dole Čombe, kad je ovaj ubio Patrisa Lumumbu, ali je Bora, učenik drugog razreda osnovne škole, vikao svoje i ponosio se učešćem na demonstracijama.
Borin temperament i upornost često su dolazili do izražaja. Na primer, dok se igrao sa rođakom Miškom i prijateljem Gaškom, iako su ga stariji dečaci odbijali, Bora je insistirao da bude deo njihovog društva, što je pokazivalo njegovu odlučnost već u ranom uzrastu. Njegova neustrašivost se ogledala i u fizičkim avanturama, ali je ponekad imala svoje posledice, kao što je ožiljak na glavi od ozbiljnog pada.
S dolaskom sestre Jelene u porodicu, Bora je prvobitno pokazao svoju ljubomoru i otpor prema novom članu porodice. Iako je bio nezadovoljan što nije mogao da bude deo odlazaka u grad, njegov odnos sa sestrom je tokom godina evoluirao. Bora je sa vremenom postao zaštitnik svoje sestre, a njena prisutnost je postala važan deo njegovog života. Ovu promenu u odnosu sa sestrom oslikava i Borino pismo iz zime 1963. godine, u kojem je izrazio duboku ljutnju zbog toga što nije mogao da ide u Beograd sa majkom, dok se istovremeno nadao da će ga tetka i teča “spasiti samoće”.
Bora je bio poznat po svojoj iskrenosti, što je pokazivao još od prvih školskih dana. Kada je crtež jabuka u prvom razredu učiteljici delovao kao delo njegove majke, Bora je bez oklevanja priznao da je njegova mama stvarno nacrtala jabuke. Njegova iskrenost je bila očigledna i u njegovim prvim ljubavnim nevoljama. Kao mali, Bora je želeo da impresionira devojčicu iz obdaništa novim sandalama, ali je bio razočaran kada je otkrio da ona nije primetila njegov trud. Njegovo drugo ljubavno razočaranje u osnovnoj školi, kada je bio zaljubljen u Milu koja je volela Prlu zbog njegovog kolonjske vode, dodatno je oslikavalo Borinu ranjivost i emotivnost”, prenosi “24sedam”.
Izvor: Republika.rs
