Region Danas
Reklamni i modni model, filmska, pozorišna i televizijska glumica, voditeljka i preduzetnica, bila je ikona u svakom smislu.
Glumica Tereza Gimpera preminula je ovog utorka u Barseloni u 87. godini, kako je za EFE potvrdio jedan od njenih sinova. Pre nekoliko nedelja joj je dijagnostikovan rak. Porodica je takođe saopštila da će se komemoracija održati u sredu od 16:00 časova u kapeli Sant Gervasi u Barseloni, gde će se takođe održati sahrana, u četvrtak u 13:30 časova.
Teresa Gimpera bila mnogo toga – reklamni i modni model, filmska, pozorišna i televizijska glumica, voditeljka i preduzetnica. Gimpera je bila ikona u sivoj Barseloni koja je tek počinjala da vidi svetlo na kraju dugog tunela frankizma. Njena harizma posebno je došla do izražaja među intelektualnom elitom katalonske levice, koja je postala svesna ogromne nepravde i strašnog zaostatka koji je taj diktatorski režim doneo zemlji.
Sve te profesionalne uloge i još poneka, obeležile su intenzivan život ove muze antifrankističke opozicije. Tereza Gimpera se seća kao simbol modernosti, lepote i elegancije u Španiji koja se budila iz duge noći diktature. Ako postoji jedna slika koja se može definisati kao ikona onoga što je Gimpera predstavljala, to je svakako fotografija koju je 1966. godine napravio Havijer Miseraks. Na toj slici, Gimpera se pojavljuje naga i u profilu, sa telom prekrivenim tamponima sa logotipom diskoteke Bokačo iz Barselone.
Bokačo je bio mesto okupljanja i zabave pomenute katalonske intelektualne elite, gde je Gimpera bila centralna figura, okružena intelektualcima, piscima, fotografima, muzičarima i arhitektama progresivnih ideja i protivnicima režima. Većina njih je kasnije imala značajnu ulogu u demokratskoj Španiji, uključujući Huana Marsea, Oskara Tuskeza, Beatris de Mouru, Rikarda Bofija, Terensija Moiksa, Haimea Gila de Biedmu, Oriola Regàsa, Kolitu, samog Miseraksa, kao i nedavno preminulu Rosu Regas.
Međutim, Tereza Gimpera, nakon bogate filmske karijere, odlučila je krajem 70-ih godina da se povuče iz javnog života. Njena odluka da se povuče nije umanjila uticaj na kulturu; naprotiv, njena elegancija i harizma ostale su upamćene kao simboli otpora i kulturnog buđenja u postfrankističkoj Španiji.
Karijera kao produkt slučajnosti
Ništa u životu Tereze Gimpera nije nagoveštavalo da će postići toliku popularnost u Španiji. Kao ćerka republikanskih učitelja iz Igualade, koji su bili primorani na izgnanstvo nakon pobede fašista, njena porodica je prošla kroz brojne nedaće na jugu Francuske, gde je njen otac bio zatvoren u koncentracionom logoru Aržele. Na kraju su uspeli da se vrate i nastanili se u obližnjem mestu Sant Andreu kod Barselone. Tereza je često govorila kako su mnoge stvari koje je postigla u životu bile “slučajne”.
Jedna takva slučajnost obeležila je njen početak karijere mmodela modela: Sve je počelo kada joj je prijatelj njenog muža, koji je radio u advertajzingu, predložio da pozira za reklamu za pivo. Kampanja je postigla veliki uspeh i označila je početak mnogih drugih kampanja koje su usledile u eri potrošačkog razvoja, uključujući i one kroz objektiv poznatog fotografa Leopolda Pomesa.
U tim kampanjama, Gimpera je reklamirala sve, od gaziranih sokova do kupaćih kostima, zavesa, kuhinja, ćebadi, čarapa i sokni. Njeno lice i preporuka bili su dovoljni da prodaju proizvod, čak i bez potrebe da ga prikažu.
Iako su svi tvrdili da je veoma fotogenična, Tereza Gimpera nikada sebe nije smatrala divom niti posebno lepom kada je bila mlada. I pored toga što je, prešla trideset i tri godine i već imala tri deteta, učestvovala ke u dva takmičenja lepote i bila proglašena za Lady Španiju i Lady Evropu 1969. godine.
Filmska karijera sa usponima i padovima
Gimpera je debitovala na filmskom platnu 1965. godine u filmu “Fata Morgana” reditelja Vićente Arandea. Tokom kasnog frankizma, njena filmska karijera bila je vrlo aktivna, sa čak jedanaest filmova u 1968. godini. Ipak, mnogi od tih filmova, iako su bili kvalitetni, danas su pali u zaborav.
Njena karijera mogla je da vrtoglavo daa psotane internacionalna da juje Alfred Hitčkok, nakon audicije u Los Anđelesu, izabrao za ulogu Huanite de Kprdoba, strastvene Portorikanke u filmu “Topaz”. Iako je ušla u uži izbor, na kraju su se opredeili za drugu glumicu.
Bez obzira na to, Gimpera će biti zapamćena po svojoj ulozi u hvaljenom filmu “Duh košnice” reditelja Viktora Ericea, kao i u ulozi u međunarodnoj produkciji filma baziranog na knjizi “Deset malih crnaca” Agate Kristi. Takođe, igrala je i u ostvarenju “Duga zima” uz Vitiorija Gasmana i Elizabet Hurlije.
Feministkinja svog vremena
Tereza Gimpera smatrala se “feministkinjom” jer je u društvu frankizma, gde su žene morale “tražiti dozvolu za sve” od svojih muževa, bila “potpuno autonomna i nezavisna”. Sredinom 60-ih godina odlučila je da napusti svog prvog muža i započne vezu sa američkim glumcem Kregom Hillom, što je u to vreme u Španiji moglo dovesti ženu u zatvor. Par se upoznao 1966. godine tokom snimanja filma Crna kutija”.
Teresz Gimpera je takođe prošla kroz strašno iskustvo gubitka svog sina Hoana, koji je preminuo u 28. godini kao žrtva droga i AIDS-a, nakon više od decenije borbe sa zavisnošću. Pored toga, morala je da se brine o svom drugom mužu, obolelom od Alchajmerove bolesti.
Gimpera je u svom autobiografskom delu izrazila samo jedan želju za trenutak svoje smrti: Želela je da joj našminkaju usne kao što se to obično radi u svakodnevnom životu.
Izvor: Srbijadanas.rs
