Region Danas
Kao demonstracija sirove snage prirode, grmljavinske oluje mogu biti neverovatan prizor za videti
Međutim, one takođe predstavljaju ozbiljnu opasnost, koja rezultira stotinama povreda i brojnim smrtnim slučajevima svake godine. Stoga, ovih sedam stvari morate znati.
Srećom, ako znate šta nikada ne smete da radite tokom grmljavinske oluje, možete ostati sigurni, prenosi Best Life.
Grmljavinske oluje najčešće su tokom letnjih meseci, zahvaljujući visokom stepenu vlažnosti. Zapravo, 73 posto smrti od udara groma događa se u junu, julu i avgustu, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). To je zato što su ispunjena tri ključna uslova potrebna za stvaranje grmljavinske oluje, objašnjava Nacionalna meteorološka služba: prekomerna vlaga u vazduhu, atmosferska nestabilnost i okidač koji pokreće atmosferu. Uzeti zajedno, oni mogu biti katalizator jake kiše, grmljavine, munja, jakih vetrova, pa čak i grada.
Ali, postoji nekoliko načina na koje se možete pripremiti za jake grmljavinske oluje ovog leta, kaže američki Crveni krst. Na primer, prijava za hitna upozorenja od lokalnih vlasti, instaliranje pomoćnih baterija u vašem domu i izrada porodičnog plana za opasne vremenske uslove mogu vam pomoći u hitnim slučajevima.
Međutim, postoji i nekoliko opasnih stvari koje bi trebalo potpuno izbegavati tokom grmljavinske oluje.
Približavati se vodi bilo koje vrste
Verovatno već znate da voda provodi struju i da je kupanje na otvorenom za vreme grmljavinske oluje opasno. Ali, mnogo manje ljudi shvata da izvori vode u njihovim domovima takođe mogu predstavljati rizik za njihovu bezbednost. Prema CDC-u, nikada ne bi trebalo da se tuširate ili kupate, perete sudove ili imati bilo kakav drugi kontakt s vodom u vašem domu tokom oluje.
‘Munja može putovati kroz vodovod zgrade. Rizik od munje koja putuje kroz vodovod može biti manji s plastičnim cevima nego s metalnim cevima. Međutim, najbolje je izbegavati svaki kontakt s vodovodom i tečnom vodom tokom oluje s grmljavinom kako biste smanjili rizik od udara’, pišu zdravstvene vlasti.
Koristiti elektroniku
Uključena elektronika još je jedan izvor opasnosti tokom grmljavinskog nevremena. Zato nikada ne bi trebalo dirati ništa što je spojeno na električnu utičnicu, uključujući računare, fiksne telefone, televizore, sisteme za igre, mašine za pranje veša, sušilice, šporete ili druge uređaje. Takođe, strujni udar može oštetiti vašu elektroniku čak i ako je vaš uređaj isključen, napominje Zenia Platen, predstavnica Total Prepare Inc., kanadske kompanije za pripravnost u hitnim slučajevima.
Da biste ublažili ovu opasnost, ključno je isključiti sve nebitne električne uređaje, isključiti razdelnike i prenaponske štitnike i pričekati da grmljavinska oluja prođe pre nego što ih ponovo upotrebite”, predlaže Gevin Doson, tehničar hitne medicinske pomoći i osnivač Global Emergency Medicsa.
Približavati se kaminu
Kamini su još jedan neočekivani izvor opasnosti u domu tokom grmljavinske oluje.
“Mnogi kaminski umeci izrađeni su od metala i mogu provoditi struju kroz celi dimnjak do kuće”, kaže Platen,
“Ako je oluja vetrovita, trebalo bi da izbegavate korišćenje kamina kako dim ne bi duvao unazad i ispunio sobu dimom”, dodaje.
Ostati napolju
Kad grmi, uđite u kuću. Važno je odmah potražiti zaklon u sigurnoj zgradi ako znate da se sprema grmljavinska oluja. Posebno je važno ne stajati na povišenim ili otvorenim prostorima gde je vaše telo najviša tačka, kažu stručnjaci.
“Munje privlače visoke tačke, a ako ste u polju, praznom parkingu ili nekom drugom širokom otvorenom prostoru, možete im poslužiti kao put do zemlje”, objašnjava Platen.
Kad ste u kući, držite se podalje od prozora, vrata, terasa i garaža s betonskim podovima jer beton može provoditi struju.
Ležati na tlu
Ako se nađete na otvorenom tokom grmljavinske oluje bez pristupa sigurnom zaklonu, CDC predlaže da čučnete u ‘položaj poput lopte sa zabačenom glavom i rukama preko ušiju’.
Ako telo držite nisko, manja je verovatnoća da će vas pogoditi munja, objašnjavaju.
Međutim, stručnjaci kažu da ova preporuka ponekad može dovesti do opasne zabune.
“Što si niže, to si bezbedniji’, uobičajena je sigurnosna pretpostavka tokom grmljavinskih oluja. Iako je ovo zamišljeno da podstakne pojedince da pronađu skloništa u nizinama, postaje opasno kada se tumači kao ‘sigurnost je ležanje na tlu”, objašnjava Doson:
‘S mokrim tlom ili podom koji služe kao provodnik, smrtonosne struje elektriciteta izazvanog munjom mogu putovati vodoravno u krugu od 6 metara’.
Približavati se drveću
Dok vas široki otvoreni prostori mogu učiniti verovatnijom metom munje, područja obrasla drvećem predstavljaju drugu vrstu pretnje.
“Stabla padaju ili sa njih padaju grane tokom oluje, što može uzrokovati veliku štetu ako padne na nekoga”, upozorava Platen,
“Sklanjanje ispod drveća i udarac je drugi vodeći uzrok smrti u grmljavinskoj oluji”.
Međutim, Doson napominje da kada nema drugih opcija za zaklon, najbolje je da se sklonite ispod najnižeg stabla koje možete naći jer postoji najmanja verovatnoća da će ga grom pogoditi.
“Izbegavajte da stojite na korenju, koje može provoditi elektricitet, i umesto toga stojte na zemlji ili kamenu. Nosite cipele i čučnite nisko. To vas svodi na manju metu”, kaže.
Približavati se telefonskim stubovima ili dalekovodima
Slično drveću, telefonski stubovi i električni vodovi dve su uobičajene visoke tačke koje mogu privući munje.
“Ne želite da budete blizu kad se to dogodi”, kaže Platen,
“Srušeni dalekovodi mogu stvoriti opasno područje oko sebe, stoga je najbolje da se držite podalje”.
Foto: Printscreen Facebook
Izvor: Zena.blic.rs/Espreso.co.rs
