Region Danas
Ivica Mišin, pčelar iz Tenje pokraj Osijeka, već 27 godina bavi se uništavanjem gnezda stršljena. Godišnje ima više od hiljadu intervencija, a zovu ga za pomoć iz svih krajeva Hrvatske, čak i iz inostranstva.
“Zovu me za savet ili interevenciju i iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Italije, Francuske, Švajcarske, Švedske…”, kaže Ivica.
Borbu sa stršljenima započeo je pomno proučavajući svaku vrstu.
“Da bih mogao uništavati njihova gnezda, moram jako puno znati o njima. Ne vredi mi upustiti se u akciju ako će ih nekoliko ostati živih. Time bih napravio više štete nego koristi. Ako je intervencija nestručna i nekoliko stršljena ostane živo, oni mogu napraviti pravi masakr. Napadaće tada sve živo oko sebe, čoveka ili životinju”, ističe.
“Stršljena ima posvuda”
Stršljena je, kaže, u poslednje vreme više nego ikada. I ima ih posvuda.
“Nema više pravila, sve je izmaklo kontroli. Na našem području od stršljena imamo mutanta domaćeg i indijskog, imamo azijskog stršljena, japanskog i indijskog stršljena, imamo i azijskog sitnog. A otrovnost im je stopostotna ako vas ubode i ubrizga vam otrov”, govori.
Kaže da nema više pravila ni oko mesta gde se stršljeni nastanjuju.
“Bilo selo ili grad, posvuda ih ima. Zovu me ljudi iz cele Hrvatske, od Osijeka i okoline do Istre i Dalmacije. Uklanjao sam gnezda iz privatnih kuća, iz škola, bolnica, preduzeća, s tavana i iz parkova. Gnezde se posvuda. Strašno nešto”, kaže.
“Stršljen nema prirodnog neprijatelja. Osim mene”
Posebno upozorava ljude da se sami ne upuštaju u uklanjanje ili uništavanje gnezda. Osim što je opasno po život, time mogu napraviti više štete nego koristi.
“Mnogi slušaju one koji preporučuju razne sprejeve protiv stršljena, a ti sprejevi samo ošamute mlade stršljene. Neki možda i ugine, ali opasno je to što onda razjare ove starije.”
Naglašava da stršljen nema prirodnog neprijatelja i da napada samo kad se oseti ugroženim.
“Ja sam mu jedini neprijatelj jer ga uništavam. Jedino što ga privlači su ostaci voća – grožđa, jabuka, krušaka… Slatko ga privlači, naročito ako su ti otpaci u nekom kompostarniku. Tamo dođu jesti i skupiti hranu za mlade pa ako se tada u blizini zatekne čovek, napast će ga”, objašnjava Mišin.
“Ako ubrizga sav otrov, odmah trebate protuotrov”
Stršljen, kaže, može ugristi ili ubosti.
“Ako vas ugrize, a niste alergični, preživećete. Imaćete oteklinu veličine nekoliko kokošjih jaja, dobićete proliv, temperatura i malaksalost, a za nedelju dana, ako sve bude u redu, oteklina će vam splasnuti i simptomi nestati. Ali ako vas stršljen ubode, padate kao sveća. Nema vam spasa, osim ako odmah ne dobijete protivotrov”, upozorava.
U Kopačevu uklonio gnijezdo visoko 1,8 metara
Obavljeni posao ne naplaćuje, nego samo utrošeno gorivo i otrov koji donosi sa sobom.
“Kada mi ljudi jave gde da dođem, izračunam kilometražu i potrošnju goriva i otrova. Pokažem im račune, pa ako hoće nek’ mi daju, a ako neće ne moraju. Kad vidim da su ljudi siromašni, ne naplatim ni to”, kaže.
Dosad najveće gnezdo stršljena uništio je u Kopačevu.
“Bilo je visoko 180 centimetara i 160 centimetara debelo. Oko 17 000 jedinki bilo je unutra, a svaki je bio veličine kažiprsta. I u Dalju sam uništio jedno slično s nekoliko hiljada jedinki.”, kazao je, a piše N1.
Foto: Shtterstock
Izvor: n1info.hr/Kurir.rs
