Region Danas
Njegova sestra je otkrila da se dugo borio protiv depresije i bipolarnog poremećaja.
Bivša dečja zvezda Bendži Gregori, najpoznatiji po ulozi u seriji “Alf”, preminuo je u 46. godini.
Njegova sestra Rebeka je za “TMZ” izjavila da je telo njenog brata pronađeno u automobilu na parkingu u Arizoni otprilike pre mesec dana, 13. jula.
Rebeka je otkrila da je Bendži dugo bolovao od depresije, bipolarnog poremećaja i nesanice, i često danima nije spavao. Njegovi bliski prijatelji veruju da je zaspao u autu i preminuo od toplotnog udara, jer su temperature u Arizoni tih dana dosezale oko 42 stepena Celzijusa. Tačan uzrok smrti se još uvek istražuje, a pored Bendžija je pronađen i njegov pas Hans, koji je takođe uginuo.
Bendži Gregori je od 1986. do 1990. godine igrao Brajana Tanera u seriji “Alf”. Nakon toga je nastavio da se bavi glumom, ali nije imao značajnije uloge. Glumu je napustio 2003. godine, i tada se pridružio mornarici, a kasnije je diplomirao na umetničkoj akademiji u San Francisku.
Mnogi obožavatelji se opraštaju od Bendžija putem društvenih mreža.
Ukoliko se ispostavi da je glumac zaista preminuo od toplotnog udara, on je prošao kroz mučne faze. Neurolog dr Miodrag Manigoda tokom gostovanja u Jutarnjem programu na TV Prva, objasnio šta je zapravo toplotni udar i koji simpotmi upozoravaju na njega. Doktor je otkrio kroz kakve faze prolazi organizam kada su napolju visoke temperature.
– Pojam toplotnog udara u kolokvijalnom govoru koristimo za negativan efekat visoke spoljašnje temperature na ljudsko zdravlje, ali uskomedicinski toplotni udar je medicinsko stanje koje je krajnja faza negativnog aspekta izuzetno visokih spoljnih temperatura na ljudski organizam, koji trpi zbog pregrevanja tkiva i organa. U stanju toplotnog udara dolazi do oštećenja mozga i centralnog nervnog sistema, što uz razvitak sistemskog zapaljenskog odgovora u organizmu i imunoloških poremećaja koji prate visoke spoljne temperature na ljudski organizam dovodi do začaranog kruga događaja koji nažalost u vrlo visokom procentu kada se javi klinička slika pravog toplotnog udara dovodi do smrtnog ishoda i izuzetno je komplikovano za lečenje – pojasnio je neurolog.
On je istakao da je zato važno uvesti pojam bolesti pregrevanja organizma, koja se javlja usled visokih spoljnih temperatura.
– To je jedan proces koji se dešava u ljudskom organizmu, kod nekih ljudi naglo, kod nekih postepeno. Da bismo došli do te krajnje faze toplotnog udara koji se manifestuje u 90 odsto slučajeva neurološkim simptomima kao što su poremećaji stanja svesti, koma, epileptični napadi, potpuna konfuzija, poremećaj ponašanja, da bismo dotle došli, ljudski organizam prolazi kroz više različitih faza, koje su na svu sreću nešto lakše i koje treba prepoznati i sprečiti da ne bismo došli do faze toplotnog udara – rekao je dr Manigoda, a zatim otkrio koji simptomi su znak upozorenja.
– Prvi simptomi koji ukazuju na negativan efekat visoke spoljne temperature su recimo promene koje se dešavaju po koži, gde se stvaraju zone crvenila koje liče na gušju kožu, to znači da se organizam pregreva. Kasnije se javljaju grčevi u mišićima, osećaj jake žeđi, a u trećoj fazi koja se zove iscrpljenost organizma usled uticaja visoke telesne temperature pojavljuje se glavobolja, mučnina, osećaj da ste nesigurni na nogama, da vam se mrači pred očima, ta faza je alarma da se odmah, bukvalno odmah javimo lekaru. Vrlo je kratak period od trenutka kada se javi recimo glavobolja sa mučninom do trenutka da pacijent pređe u stanje toplotnog šoka koje je u većini slučajeva ireverzibilno, posebno zato što se uglavnom javlja kod ljudi koji su hronični bolesnici.
Doktor je pojasnio da se “klasičan” toplotni šok najčešće javlja kod starijih osoba koje su hronični bolesnici ili kod vrlo male dece, a druga vrsta su toplotni udari koji se javljaju kod mladih, zdravih osoba koje imaju izraženu fizičku aktivnost u uslovima visoke temperature i visoke vlažnosti vazduha.
Izvor: Srbijadanas.rs
